Књига о Јову 3
1 Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
Después de esto abrió Job su boca, y maldijo su día.
2 И проговоривши Јов рече:
Y exclamó Job, y dijo:
3 Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
Perezca el día en que yo fui nacido, y la noche que dijo: Concebido es varón.
4 Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
Aquel día fuera tinieblas, y Dios no curara de él desde arriba, ni claridad resplandeciera sobre él.
5 Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
Ensuciáranle tinieblas y sombra de muerte; reposara sobre él nublado, que le hiciera horrible como día caluroso.
6 Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
A aquella noche ocupara oscuridad, ni fuera contada entre los días del año, ni viniera en el número de los meses.
7 Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
Oh si fuera aquella noche solitaria, que no viniera en ella canción;
8 Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
Maldijéranla los que maldicen al día, los que se aparejan para levantar su llanto.
9 Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
Las estrellas de su alba fueran oscurecidas; esperara la luz, y no viniera; ni viera los párpados de la mañana.
10 Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
Porque no cerró las puertas del vientre donde yo estaba, ni escondió de mis ojos la miseria.
11 Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
¿Por qué no morí yo desde la matriz, y fui traspasado en saliendo del vientre?
12 Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
¿Por qué me previnieron las rodillas, y para qué los pechos que mamase?
13 Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
Porque ahora yaciera y reposara; durmiera, y entonces tuviera reposo,
14 С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
Con los reyes, y con los consejeros de la tierra, que edifican para sí los desiertos;
15 Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
O con los príncipes que poseen el oro, que hinchen sus casas de plata.
16 Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
O ¿ por qué no fui escondido como abortivo, como los pequeñitos que nunca vieron luz?
17 Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
Allí los impíos dejaron el miedo, y allí descansaron los de cansadas fuerzas.
18 И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
Allí también reposaron los cautivos, no oyeron la voz del exactor.
19 Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
Allí está el chico y el grande: allí es el siervo libre de su señor.
20 Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
¿Por qué dio luz al trabajado, y vida a los amargos de ánimo?
21 Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
Que esperan la muerte, y no la hay: y la buscan más que tesoros.
22 Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
Que se alegran de grande alegría, y se gozan cuando hallan el sepulcro.
23 Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
Al hombre que no sabe por donde vaya, y que Dios le encerró.
24 Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
Porque antes que mi pan, viene mi suspiro: y mis gemidos corren como aguas.
25 Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
Porque el temor que me espantaba, me ha venido, y háme acontecido lo que temía.
26 Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
Nunca tuve paz, nunca me sosegué, ni nunca me reposé; y vínome turbación.
