Књига о Јову 3
1 Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
Kana irratti Iyyoob afaan isaa banatee guyyaa itti dhalate abaare.
2 И проговоривши Јов рече:
Innis akkana jedhe:
3 Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
“Guyyaan ani itti dhaladhe haa badu; halkan, ‘Ilmi dhalate!’ jedhame sunis haa badu.
4 Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
Guyyaan sun haa dukkanaaʼu; Waaqni ol gubbaadhaa isa hin ilaalin; ifnis itti hin ifin.
5 Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
Dukkannii fi gaaddidduun guddaan isa haa dhaalan; duumessi isa irra haa buʼu; ifa isaa dukkanni haa liqimsu.
6 Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
Halkan sana dukkanni limixiin haa qabatu; guyyoota waggaa keessa jiranittis hin dabalamin yookaan jiʼoota kam iyyuu keessatti hin lakkaaʼamin.
7 Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
Halkan sun haa maseenu; ililleenis keessatti hin dhagaʼamin.
8 Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
Warri Lewaataanin kakaasuuf qophaaʼan, kanneen guyyoota abaaran guyyaa sana haa abaaran.
9 Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
Bakkalchi barii kan guyyaa sanaa haa dukkanaaʼu; ifa eeggatee haa dhabu; boruu baqaqus hin argin.
10 Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
Inni ija koo duraa rakkina dhoksuuf, balbala gadameessa haadha kootii natti hin cufneetii.
11 Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
“Ani maaliif gadameessa haadha kootii keessatti hin badin? Maaliifis yeruman garaa keessaa baʼetti hin duʼin?
12 Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
Jilbawwan na simatan, harmawwan ani hodhus maaliif achitti argaman?
13 Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
Ani silaa yoona nagaan nan ciisa; rafees nan boqodhan tureetii;
14 С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
moototaa fi gorsitoota addunyaa warra iddoowwan amma diigamanii jiran ofii isaaniitiif qopheeffatan wajjin,
15 Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
bulchitoota warqee qaban, kanneen manneen isaanii meetiidhaan guutatan wajjin nan boqodhan ture.
16 Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
Yookaan ani maaliifin akkuma mucaa duʼee garaa baʼee, akkuma daaʼima ifa guyyaa hin arginiitti hin awwaalamin?
17 Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
Achittis namoonni hamoonni jeequu ni dhiisu; dadhaboonnis achitti ni boqotu.
18 И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
Boojiʼamtoonni nagaadhaan walii wajjin jiraatu; waca cunqursitoota isaaniis hin dhagaʼan.
19 Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
Xinnaa fi guddaan achi jira; garbichis gooftaa isaa jalaa bilisoomeera.
20 Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
“Maaliif warra gadadoo keessa jiraniif ifni warra lubbuun isaanii gadditeef immoo jireenyi kennama?
21 Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
Warra duʼa hawwanii dhabaniif warra qabeenya dhokfame caalaa duʼa barbaadaniif
22 Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
warra yommuu awwaalamuu gaʼanitti gammachuun guutamanii ililchaniif jireenyi maaliif kennama?
23 Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
Nama karaan isaa duraa dhokateef nama Waaqni dallaa itti marse jireenyi maaliif kennama?
24 Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
Gaddi buddeena naa taʼeera; aaduun koos akka bishaanii dhangalaʼa.
25 Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
Wanni ani sodaadhe natti dhufeera; wanni na naasisus narra gaʼeera.
26 Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
Ani nagaa hin qabu; tasgabbiis hin qabu; jeequmsa malee boqonnaa hin qabu.”
