Књига о Јову 3
1 Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
Le esia megbe la, Hiob ke nu eye wòƒo fi de eƒe dzigbe.
2 И проговоривши Јов рече:
Egblɔ be,
3 Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
“Ŋkeke si dzi wodzim la netsrɔ̃, nenema ke nye zã si me wogblɔ be, ‘Wodzi viŋutsu na mí!’
4 Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
Ŋkeke ma nezu viviti, Mawu si le dziƒo la megatsɔ ɖeke le eme nɛ o, kekeli aɖeke megaklẽ ɖe edzi o.
5 Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
Viviti kple blukɔ tsiɖitsiɖi negaxɔe, lilikpo netsyɔ edzi eye blukɔ nedo ɖe eƒe kekeli dzi.
6 Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
Viviti tsiɖitsiɖi nexɔ zã ma eye womegaxlẽe ɖe ƒea ƒe ŋkekewo me alo woadee ɣleti aɖeke ƒe ŋkekewo me o.
7 Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
Zã ma netsi ko eye dzidzɔɣli aɖeke megaɖi le eme o.
8 Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
Ame siwo ƒoa fi dea ŋkekewo la, neƒo fi de ŋkeke ma, ame siwo le klalo be woade adã ta me na ʋɔ driba la.
9 Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
Eƒe ŋukeɣletiviwo nedo viviti, kekeli si lalam wòle la megado nɛ o eye megakpɔ fɔŋli ƒe ɣetotoe gbãtɔwo o,
10 Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
elabena metu vidzidɔ ƒe ʋɔtruwo ɖe nunye, be nye ŋkuwo makpɔ dzɔgbevɔ̃e o.
11 Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
“Nu ka ŋuti nyemeku le nye dzigbe eye maku hafi ado tso vidzidɔ me o?
12 Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
Nu ka ta ata aɖewo le klalo be woakɔm ɖe akɔ eye no aɖewo li be mano?
13 Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
Anye ne memlɔ anyi le ŋutifafa me, le alɔ̃ dɔm, le ɖiɖim ɖe eme.
14 С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
Anye ne mele fiawo kple aɖaŋuɖola siwo le anyigba dzi la gbɔ, ame siwo tu xɔ gã siwo zu aƒedo azɔ la na wo ɖokuiwo.
15 Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
Anye ne mele dziɖula siwo si sika le eye woƒe aƒewo me yɔ fũu kple klosalo la gbɔ.
16 Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
Alo nu ka ta womeɖim ɖe tome abe fu gege ene, abe vidzĩ si mekpɔ ɣe kpɔ o la ene o?
17 Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
Afi ma ame vɔ̃ɖiwo dzudzɔa nyanyra le eye afi ma ame siwo nu ti kɔ na la le gbɔgbɔm ɖe eme le.
18 И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
Aʋaléleawo hã nɔa ablɔɖe me eye womegasea dɔdzikpɔlawo ƒe ɣli o.
19 Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
Ame gblɔewo kple amegãwo siaa le afi ma eye kluvi kpɔa ablɔɖe tso eƒe aƒetɔ ƒe asi me.
20 Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
“Nu ka tae kekeli klẽna na ayaɖulawo eye wònaa agbe luʋɔ si le nu xam?
21 Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
Nu ka ta wòna agbe ame siwo le ku dim, evɔ mevana na wo o kple ame siwo le edim vevie wu kesinɔnu si woɣla
22 Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
kple ame siwo kpɔa dzidzɔ, tsoa aseye ne woɖo yɔdo me?
23 Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
Nu ka ŋutie wòna agbe ame si ƒe mɔwo le ɣaɣla kple ame si ŋuti Mawu tɔ kpɔ ɖo?
24 Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
Elabena hũɖeɖe xɔ ɖe nuɖuɖu teƒe eye nye ŋeŋe ƒona ɖi abe tsi ene.
25 Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
Nu si mevɔ̃ na la va dzinye eye nu si dzi ŋɔ nam la dzɔ ɖe dzinye.
26 Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
Nyemekpɔ ŋutifafa, tomefafa alo gbɔɖeme aɖeke o, negbe ʋunyaʋunya ko.”
