Књига о Јову 3
1 Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
Afterward Iob opened his mouth, and cursed his day.
2 И проговоривши Јов рече:
And Iob cryed out, and sayd,
3 Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
Let the day perish, wherein I was borne, and the night when it was sayde, There is a man childe conceiued.
4 Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
Let that day bee darkenesse, let not God regarde it from aboue, neyther let the light shine vpon it,
5 Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
But let darkenesse, and the shadowe of death staine it: let the cloude remayne vpon it, and let them make it fearefull as a bitter day.
6 Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
Let darkenesse possesse that night, let it not be ioyned vnto the dayes of the yeere, nor let it come into the count of the moneths.
7 Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
Yea, desolate be that night, and let no ioy be in it.
8 Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
Let them that curse the day, (being readie to renue their mourning) curse it.
9 Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
Let the starres of that twilight be dimme through darkenesse of it: let it looke for light, but haue none: neither let it see the dawning of the day,
10 Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
Because it shut not vp the dores of my mothers wombe: nor hid sorowe from mine eyes.
11 Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
Why died I not in the birth? or why dyed I not, when I came out of the wombe?
12 Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
Why did the knees preuent me? and why did I sucke the breasts?
13 Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
For so shoulde I now haue lyen and bene quiet, I should haue slept then, and bene at rest,
14 С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
With the Kings and counselers of the earth, which haue buylded themselues desolate places:
15 Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
Or with the princes that had golde, and haue filled their houses with siluer.
16 Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
Or why was I not hid, as an vntimely birth, either as infants, which haue not seene the light?
17 Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
The wicked haue there ceased from their tyrannie, and there they that laboured valiantly, are at rest.
18 И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
The prisoners rest together, and heare not the voyce of the oppressour.
19 Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
There are small and great, and the seruant is free from his master.
20 Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
Wherefore is the light giuen to him that is in miserie? and life vnto them that haue heauie hearts?
21 Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
Which long for death, and if it come not, they would euen search it more then treasures:
22 Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
Which ioy for gladnes, and reioyce, when they can finde the graue.
23 Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
Why is the light giuen to the man whose way is hid, and whom God hath hedged in?
24 Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
For my sighing commeth before I eate, and my roarings are powred out like the water.
25 Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
For the thing I feared, is come vpon me, and the thing that I was afraid of, is come vnto me.
26 Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
I had no peace, neither had I quietnesse, neither had I rest, yet trouble is come.
