Књига о Јову 3
1 Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
After this Job opened his mouth, and cursed his day,
2 И проговоривши Јов рече:
And he said:
3 Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
Let the day perish wherein I was born, and the night in which it was said: A man child is conceived.
4 Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
Let that day be turned into darkness, let not God regard it from above, and let not the light shine upon it.
5 Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
Let darkness, and the shadow of death cover it, let a mist overspread it, and let it be wrapped up in bitterness.
6 Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
Let a darksome whirlwind seize upon that night, let it not be counted in the days of the year, nor numbered in the months.
7 Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
Let that night be solitary, and not worthy of praise.
8 Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
Let them curse it who curse the day. who are ready to raise up a leviathan:
9 Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
Let the stars be darkened with the mist thereof: let it expect light and not see it, nor the rising of the dawning of the day:
10 Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
Because it shut not up the doors of the womb that bore me, nor took away evils from my eyes.
11 Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
Why did I not die in the womb, why did I not perish when I came out of the belly?
12 Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
Why received upon the knees? why suckled at the breasts?
13 Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
For now I should have been asleep and still, and should have rest in my sleep.
14 С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
With kings and consuls of the earth, who build themselves solitudes:
15 Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
Or with princes, that possess gold, and All their houses with silver:
16 Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
Or as a hidden untimely birth I should not be, or as they that being conceived have not seen the light.
17 Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
There the wicked cease from tumult, and there the wearied in strength are at rest.
18 И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
And they sometime bound together without disquiet, have not heard the voice of the oppressor.
19 Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
The small and great are there, and the servant is free from his master.
20 Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
Why is light given to him that is in misery, and life to them that are in bitterness of soul?
21 Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
That look for death, and it cometh not, as they that dig for a treasure:
22 Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
And they rejoice exceedingly when they have found the grave.
23 Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
To a man whose way is hidden, and God hath surrounded him with darkness?
24 Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
Before I eat I sigh: and as overflowing waters, so is my roaring:
25 Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
For the fear which I feared hath come upon me: and that which I was afraid of, hath befallen me.
26 Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
Have I not dissembled? have I not kept silence? have I not been quiet? and indignation is come upon me.
