Књига о Јову 29
1 Још настави Јов беседу своју и рече:
UJobe waqhubeka ngenkulumo yakhe wathi:
2 О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
“Ngiyaziloyisa lezozinyanga esezadlulayo, lezinsuku uNkulunkulu esangilinda,
3 Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
lapho isibane sakhe sisakhanyisa phezu kwekhanda lami ngihamba ngokukhanya kwakhe emnyameni!
4 Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
Oh, lezinsuku ngisazizwa ukuthi ngiyimi, lapho ubudlelwano obukhulu loNkulunkulu busesendlini yami,
5 Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
lapho uSomandla eseselami labantwabami besaphila lami,
6 Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
lapho indlela yami ifafazwe ngolaza ledwala lingithululela impophoma zamafutha e-oliva.
7 Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
Ekuyeni kwami emasangweni edolobho ngafika ngahlala enkundleni,
8 Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
amajaha angibona agudluka ema eceleni, abadala baphakama bema ngezinyawo;
9 Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
amadoda ayizikhulu athula akaze akhuluma avala imilomo yawo ngezandla zawo;
10 Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
amazwi ezikhulu ehliselwa phansi, inlimi zazo zanamathela olwangeni lwazo.
11 Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
Loba ngubani owangizwayo wakhuluma kuhle ngami, kwathi labo abangibonayo bangibuka,
12 Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
ngoba ngalamulela abayanga abacela uncedo, lezintandane ezazingelamsizi.
13 Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
Indoda eyayisifa yangibusisa; ngenza inhliziyo yomfelokazi yahlabelela.
14 У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
Ngavunula ukulunga njengezigqoko zami; ukwahlulela ngokulunga kwaba yisembatho sami lengwane yami.
15 Око бејах слепом и нога хромом.
Ngangingamehlo kwabayiziphofu lezinyawo kwabaqhulayo.
16 Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
Nganginguyise kwabaswelayo; ngayimela indaba yesihambi.
17 И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
Ngawephula amazinyo ababi ngahluthuna labo ababebabambile ngamazinyo abo.
18 Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
Ngakhumbula ngathi, ‘Ngizafela endlini yami, insuku zami zinengi njengezinhlamvu zetshebetshebe.
19 Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
Impande zami zizafinyelela emanzini, amazolo azalala emagatsheni ubusuku bonke.
20 Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
Udumo lwami luzahlala lulutsha kimi, idandili lami lilitsha esandleni sami.’
21 Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
Abantu babengilalela belethemba, belindele ukwelulekwa bethule zwi.
22 После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
Nxa sekukhulume mina, kungakhulumi omunye njalo; amazwi ami ayengena kamnandi ezindlebeni zabo.
23 Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
Babengilindela njengokulindela izulu, bawanathe amazwi ami njengezulu lentwasa.
24 Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
Ngangisithi ngingababobothekela, bathabe bangakholwa; ukukhanya kobuso bami kwakuligugu kubo.
25 Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
Yimi engangibakhethela ukuthi benzeni ngoba ngisanduna kubo; ngangihlala njengenkosi phakathi kwamabutho ayo; ngangifana lomduduzi wabalilayo.”
