Књига о Јову 29
1 Још настави Јов беседу своју и рече:
Yobu n’ayongera okwogera nti,
2 О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
“Nga nneegomba emyezi egyayita, ennaku Katonda mwe yali nga y’andabirira,
3 Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
ettaala ye bwe yayakiranga omutwe gwange, n’ekitangaala kye bwe kyanjakiranga nga ntambulira mu kizikiza.
4 Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
Mu biro we nabeerera ow’amaanyi, omukwano gwa Katonda omuyitirivu nga gukuuma amaka gange,
5 Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
Ayinzabyonna bwe yali ng’akyali nange n’abaana bange nga bakyanneetoolodde,
6 Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
n’ekkubo lyange nga lisiigiddwa omuzigo n’olwazi nga lunfukirira omugga ogw’amafuta.
7 Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
“Bwe nalaganga ku mulyango gw’ekibuga ne ntuula ku ntebe mu kifo we baakubiranga enkiiko,
8 Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
abavubuka abato bandabanga ne badda ebbali, abakadde ne basituka ne bayimirira;
9 Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
abakungu ab’oku ntikko ne balekeraawo okwogera, ne bakwata ne ku mimwa;
10 Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
ab’ebitiibwa ne balekeraawo okwogera, ennimi zaabwe ne zeesibira waggulu mu kamwa.
11 Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
Buli kutu okwampuliranga nga kwesiima, era n’abo abandabanga nga basiima
12 Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
kubanga nawonyanga abaavu abaakaabiranga obuyambi, n’abatalina bakitaabwe abatalina abayamba.
13 Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
Omusajja ng’afa, y’ansabira omukisa, ne ndeetera omutima gwa nnamwandu okuyimba.
14 У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
Ne nnyambala obutuukirivu ng’engoye zange, obwenkanya bwe bwali omunagiro gwange era ekitambala kye neesiba ku mutwe.
15 Око бејах слепом и нога хромом.
Nnali maaso g’abamuzibe era ebigere by’abalema.
16 Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
Nnali kitaawe w’abanaku, ne nneyama okuwolereza besimanyiiko.
17 И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
Namenyanga amannyo g’abakozi b’ebibi, ne nziggya mu kamwa kaabwe, be baali bakutte.
18 Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
“Nalowooza nti, ‘Ndifiira mu nnyumba yange nga mpezezza ennaku zange nga nnyingi ng’omusenyu ogw’oku nnyanja.
19 Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
Omulandira gwange gulituuka mu mazzi, era n’omusulo gulibeera ku ttabi lyange okukeesa obudde.
20 Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
Ekitiibwa kyange tekirikaddiwa mu nze, n’omutego gwange ogw’akasaale gusigale nga tegukaddiye mu mukono gwange.’
21 Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
“Abantu beesunganga okumpuliriza, nga balindirira mu kasirise amagezi gange.
22 После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
Bwe namalanga okwogera, nga tewaba addayo kwogera, ebigambo byange byagwanga mpola mpola mu matu gaabwe.
23 Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
Bannindiriranga ng’enkuba ne banywa ebigambo byange ng’enkuba eya ttoggo.
24 Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
Bwe nabamwenyeranga nga tebakikkiriza; ekitangaala ky’oku maaso gange kyali kya muwendo gye bali.
25 Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
Nabasalirangawo eky’okukola, ne ntuula nga kabaka n’amaggye ge; nnali ng’abo ababeesabeesa abakungubazi.”
