Књига о Јову 29
1 Још настави Јов беседу своју и рече:
OLELO hou mai la o Ioba i kana olelonane, i mai la,
2 О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
Ina e like au me na malama mamua, I na la a ke Akua i malama mai ai ia'u!
3 Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
I ka wa i lilelile ai kona kukui maluna o kuu poo, A ma kona malamalama hele no au mawaena o ka pouli!
4 Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
E like me au i na la o kuu oo ana, I ka wa i kuka pu ai me ke Akua ma kuu halelewa!
5 Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
I ka wa o ka Mea mana me au, I ka wa e hoopuni ana kuu poe keiki ia'u!
6 Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
I ka wa a'u i holoi ai i kuu mau wawae i ka waiu, A hookahe mai ka pohaku no'u i na kahawai aila!
7 Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
I kuu hele ana'ku ma ka pukapa i ke kulanakauhale, Ma ke alanui hoomakaukau iho au i kuu wahi noho!
8 Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
Ike mai ka poe kanaka opio ia'u, a pee iho la; A o ka poe kahiko, ala mai lakou a ku iluna.
9 Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
Noho malie na luna i ka olelo aku, A kau lakou i ka lima maluna o ko lakou waha.
10 Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
O ka leo o na'lii ua hunaia, Pipili ko lakou alelo me ko lakou kileo.
11 Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
A lohe ka pepeiao, hoomaikai no ia ia'u; A ike ka maka, hoike mai ia no'u:
12 Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
No ka mea, ua hoopakele au i ka poe hune e uwe ana, A me ka mea makua ole, aole ana mea kokua.
13 Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
O ka hoomaikai o ka mea ane make i kau mai maluna o'u: A hoohauoli no au i ka naau o ka wahinekanemake.
14 У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
Aahu iho no au i ka pono, a ua uhi mai ia ia'u; E like me ka aahu a me ke kaei poo, pela kuu olelohoopono.
15 Око бејах слепом и нога хромом.
Ua lilo au i maka no ka makapo, I wawae hoi no ka oopa.
16 Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
He makua hoi au no ka poe ilihune; A o ka mea hakaka a'u i ike ole ai, ua huli aku au ia.
17 И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
Ua haki ia'u na kui o ka mea hewa, A ua kaili aku au i ka waiwai hao mai kona mau niho aku.
18 Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
Alaila i iho la au, e make auanei au iloko o kuu punana, A me he one la e hoonui auanei au i na la.
19 Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
Manamana ae la kuu aa ma na wai, A kau iho la ka hau, a ao ka po, maluna o kuu lala.
20 Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
Ua hou ko'u nani iloko o'u, A o ka'u kakaka, ua hooulu hou ia ma kuu lima.
21 Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
Hoolohe lakou ia'u a kakali hoi, A noho malie lakou i kau oleloao.
22 После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
Mahope o ka'u olelo ana, aole lakou i olelo hou, A kulu iho ka'u olelo maluna iho o lakou.
23 Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
Kakali lakou ia'u e like me ka ua; A hamama loa lakou i ko lakou waha, no ke kuaua hope.
24 Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
A akaaka au ia lakou, aole lakou i manao he oiaio; A o ka malamalama o kuu maka aole lakou i hookulou ilalo ia.
25 Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
Ua wae aku au i ko lakou aoao, a noho me he luna la, A noho au me he alii la maluna o ka poe kaua, E like me ka mea hooluolu i ka poe e uwe ana.
