Књига о Јову 29
1 Још настави Јов беседу своју и рече:
Hiob yi eƒe nuƒoƒo dzi be,
2 О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
“O, ale si medi vevie be wòanɔ nam abe ale si wònɔ le ɣleti siwo va yi me la ene, le ŋkeke siwo me Mawu kpɔ tanye,
3 Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
esi eƒe akaɖi klẽ ɖe nye ta dzi eye eƒe kekeli na mezɔ to blukɔ tsiɖitsiɖi me!
4 Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
O, nenye ɖe wòanɔ nam abe nye lãmesẽŋkekewo me ene, esi kadodo kple Mawu kplikplikpli na wòyra nye aƒe,
5 Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
esi Ŋusẽkatãtɔ la ganɔ kplim ko eye vinyewo ƒo xlãm,
6 Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
esi nye toƒe nye notsi kpeke ɖeɖe eye amitimi ɖuɖu bababa tso agakpe me nam.
7 Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
“Ne meyi dua ƒe agbo nu, henɔ anyi ɖe zikpui dzi gli, le dua ƒe ablɔme la,
8 Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
ɖekakpuiawo kpɔam, heƒoa asa nam eye ame tsitsiwo tsona ɖe tsitrenu,
9 Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
dumegãwo tɔna ne wole nu ƒom hetsɔa asi ɖoa nu.
10 Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
Gbɔgblɔ buna ɖe ame ŋkutawo eye woƒe aɖe léna ɖe woƒe nu me.
11 Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
Ame sia ame si ɖo tom la kafuam eye ame siwo kpɔm la ƒoa nu nyui tso ŋutinye
12 Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
elabena mexɔna na hiãtɔ siwo le ɣli dom be woakpe ɖe yewo ŋu kple tsyɔ̃evi si si kpeɖeŋutɔ mele o.
13 Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
Ame si le kukum la ƒe yayra vaa dzinye eye menana ahosi ƒe dzi kpɔa dzidzɔ.
14 У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
Metsɔ dzɔdzɔenyenye do abe awu ene eye nuteƒewɔwɔ nye nye awu ʋlaya kple tablanu.
15 Око бејах слепом и нога хромом.
Menye ŋku na ŋkuagbãtɔ kple afɔ na tekunɔ.
16 Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
Menye tɔ na hiãtɔwo eye mexɔa nya ɖe amedzrowo nu.
17 И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
Meŋea tsyo na ame vɔ̃ɖiwo eye meɖea nu si woda adzoe la le woƒe aɖutame.
18 Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
“Mebu be, ‘Maku ɖe nye ŋutɔ nye aƒe me, nye ŋkekewo asɔ gbɔ abe ke ene.
19 Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
Nye kewo aƒo ɖe to, ade tsi gbɔ eye zãmu adza ɖe nye alɔwo dzi zã blibo la.
20 Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
Nye ŋutikɔkɔe anɔ yeye zum ɣe sia ɣi le ŋunye eye dati anɔ yeye ɖaa le asinyeme.’
21 Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
“Amewo ɖoa tom henɔa nye asinu kpɔm, nɔa lalam na nye aɖaŋuɖoɖo le ɖoɖoezizi me.
22 После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
Ne meƒo nu la, womegaƒoa nu o eye nye nyawo gena ɖe woƒe towo me bɔlɔɔ.
23 Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
Wonɔa lalayem abe ale si wolalana na tsidzadza ene eye woxɔa nye nyawo dea wo ɖokui me abe ale si wonoa kelemetsi ene.
24 Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
Womexɔnɛ sena ne meko nu na wo o, nye mo ƒe kekeli nye nu xɔasi na wo.
25 Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
Metiaa mɔ si woato la na wo, menɔa wo dome abe woƒe tatɔ ene eye menɔa wo dome abe woƒe fia le eƒe aʋakɔwo dome ene. Menɔna abe ame si faa akɔ na konyifalawo ene.
