< Књига о Јову 29 >
1 Још настави Јов беседу своју и рече:
Yobu anapitiriza kuyankhula kwake:
2 О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
“Aa! Ndikanakhala momwe ndinalili miyezi yapitayi, masiku amene Mulungu ankandiyangʼanira,
3 Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
pamene nyale yake inkandiwunikira ndipo ndi kuwunika kwakeko ine ndinkatha kuyenda mu mdima!
4 Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
Ndithu, masiku amene ndinali pabwino kwambiri, pamene ubwenzi wa Mulungu unkabweretsa madalitso pa nyumba yanga,
5 Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
nthawi imene Wamphamvuzonse anali nane, ndipo ana anga anali atandizungulira mʼmbalimu,
6 Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
pamene popondapo ine panali patakhathamira mafuta a mkaka, ndipo pa thanthwe pamatuluka mitsinje ya mafuta a olivi.
7 Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
“Pamene ndinkapita pa chipata cha mzinda ndi kukhala pa mpando wanga pabwalo,
8 Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
anyamata amati akandiona ankapatuka ndipo anthu akuluakulu ankayimirira;
9 Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
atsogoleri ankakhala chete ndipo ankagwira pakamwa pawo;
10 Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
anthu otchuka ankangoti duu, ndipo malilime awo anali atamatirira ku nkhama zawo.
11 Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
Aliyense amene anamva za ine anayankhula zabwino zanga, ndipo iwo amene anandiona ankandiyamikira,
12 Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
chifukwa ndinkapulumutsa mʼmphawi wofuna chithandizo, ndiponso mwana wamasiye amene analibe aliyense womuthandiza.
13 Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
Munthu amene anali pafupi kufa ankandidalitsa; ndinkasangalatsanso mkazi wamasiye.
14 У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
Chilungamo chinali ngati chovala changa; chiweruzo cholungama ndiye chinali mkanjo ndi nduwira yanga.
15 Око бејах слепом и нога хромом.
Ndinali ngati maso kwa anthu osapenya; ndinali ngati mapazi kwa anthu olumala.
16 Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
Ndinali ngati abambo kwa anthu aumphawi; ndinkayimira mlendo pa mlandu wake.
17 И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
Ndinkawononga mphamvu za anthu oyipa ndi kulanditsa amene anali atagwidwa.
18 Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
“Ndinkaganiza kuti, ‘Ndidzafera mʼnyumba yanga, masiku a moyo wanga ali ochuluka ngati mchenga.
19 Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
Mizu yanga idzatambalalira ku madzi, ndipo mame adzakhala pa nthambi zanga usiku wonse.
20 Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
Ulemerero wanga udzakhala wosaguga mwa ine, ndipo uta wanga udzakhala watsopano nthawi zonse mʼdzanja langa.’
21 Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
“Anthu ankamvetsera zimene ndinkanena mwachidwi, ankadikira atakhala chete kuti amve malangizo anga.
22 После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
Ndikayankhula, iwo sankayankhulanso; mawu anga ankawagwira mtima.
23 Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
Ankayembekezera ine monga momwe amayembekezera mvula ndipo ankalandira mawu anga ngati mvula ya mʼmalimwe.
24 Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
Ndikawasekerera, iwo sankatha kukhulupirira; kuwala kwa nkhope yanga chinali chinthu chamtengowapatali kwa iwowo.
25 Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
Ndinkawasankhira njira yawo ndipo ndinkawatsogolera ngati mfumu; ndinkakhala ngati mfumu pakati pa gulu lake lankhondo; ndinali ngati msangalatsi pakati pa anthu olira.”