Књига о Јову 28
1 Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
— «Шүбһисизки, күмүч тепилидиған канлар бар, Алтунниң тавлинидиған өз орни бардур;
2 Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
Төмүр болса йәр астидин қезивелиниду, Мис болса таштин еритилип елиниду.
3 Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
Инсанлар [йәр астидики] қараңғулуққа чәк қойиду; У йәр қәригичә чарлап жүрүп, Қараңғулуққа тәвә, өлүмниң сайисидә турған ташларни издәйду.
4 Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
У йәр йүзидикиләрдин жирақ җайда тик болған қудуқни колайду; Мана шундақ адәм аяқ басмайдиған, унтулған йәрләрдә улар арғамчини тутуп бошлуқта пулаңлап жүриду, Кишиләрдин жирақта есилип туриду.
5 Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
Ашлиқ чиқидиған йәр, Тәкти коланғанда болсаялқундәк көрүниду;
6 У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
Йәрдики ташлар арисидин көк яқутлар чиқиду, Униңда алтун рудисиму бардур.
7 Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
У йолни һеч қандақ алғур қуш билмәйду, Һәтта сарниң көзиму униңға йәтмигән.
8 Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
Һакавур житқучларму у йәрни һеч дәссәп бақмиған, Әшәддий ширму у җайдин һеч қачан өтүп бақмиған.
9 На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
Инсан балиси қолини чақмақ тешиниң үстигә тәккүзиду, У тағларни йилтизидин қомуриветиду.
10 Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
Ташлар арисидин у қаналларни чапиду; Шундақ қилип униң көзи һәр хил қиммәтлик нәрсиләрни көриду;
11 Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
Йәр астидики еқинларни тешип кәтмисун дәп уларни тосувалиду; Йошурун нәрсиләрни у ашкарилайду.
12 Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
Бирақ даналиқ нәдин тепилар? Йорутулушниң макани нәдиду?
13 Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
Инсан балилири униң қиммәтликлигини һеч билмәс, У тирикләрниң зиминидин тепилмас.
14 Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
[Йәр] теги: «Мәндә әмәс» дәйду, Деңиз болса: «Мән биләнму биллә әмәстур» дәйду.
15 Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
Даналиқни сап алтун билән сетивалғили болмайду, Күмүчниму униң билән бир таразида тартқили болмас.
16 Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
Һәтта Офирда чиқидиған алтун, ақ һеқиқ яки көк яқут биләнму бир таразида тартқили болмайду.
17 Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
Алтун вә хрусталъниму униң билән селиштурғили болмайду, Есил алтун қача-қучилар униң билән һеч алмаштурулмас.
18 Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
У үнчә-марҗан, хрусталъни адәмниң есидин чиқириду; Даналиқни елиш қизил яқутларни елиштин әвзәлдур.
19 Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
Ефиопийәдики сериқ яқут униңға йәтмәс, Сериқ алтунму униң билән бәслишәлмәйду.
20 Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
Ундақта, даналиқ нәдин тепилиду? Йорутулушниң макани нәдиду?
21 Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
Чүнки у барлиқ һаят егилириниң көзидин йошурулған, Асмандики учар-қанатлардинму йошурун туриду.
22 Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
Һалакәт вә өлүм пәқәтла: «Униң шөһритидин хәвәр алдуқ» дәйду.
23 Бог зна пут њен, и познаје место њено.
Униң маңған йолини чүшинидиған, Туридиған йерини билидиған пәқәтла бир Худадур.
24 Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
Чүнки Униң көзи йәрниң қәригичә йетиду, У асманниң астидики барлиқ нәрсиләрни көриду.
25 Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
У шамалларниң күчини таразиға салғанда, [Дунияниң] сулирини өлчигәндә,
26 Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
Ямғурларға қанунийәт чүшүргинидә, Гүлдүрмаминиң чақмиқиға йолини бекиткинидә,
27 Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
У чағда У даналиққа қарап уни баян қилған; Уни нәмунә қилип бәлгүлигән; Шундақ, У униң баш-айиғиға қарап чиқип,
28 А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
Инсанға: «Мана, Рәбдин қорқуш даналиқтур; Яманлиқтин жирақлишиш йорутулуштур» — дегән».
