< Књига о Јову 28 >
1 Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
“यक़ीनन चाँदी की कान होती है, और सोने के लिए जगह होती है, जहाँ ताया जाता है।
2 Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
लोहा ज़मीन से निकाला जाता है, और पीतल पत्थर में से गलाया जाता है।
3 Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
इंसान तारीकी की तह तक पहुँचता है, और ज़ुल्मात और मौत के साए की इन्तिहा तक पत्थरों की तलाश करता है।
4 Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
आबादी से दूर वह सुरंग लगाता है, आने जाने वालों के पाँव से बे ख़बर और लोगों से दूर वह लटकते और झूलते हैं।
5 Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
और ज़मीन उस से ख़ूराक पैदा होती है, और उसके अन्दर गोया आग से इन्क़लाब होता रहता है।
6 У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
उसके पत्थरों में नीलम है, और उसमें सोने के ज़र्रे हैं
7 Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
उस राह को कोई शिकारी परिन्दा नहीं जानता न कुछ की आँख ने उसे देखा है।
8 Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
न मुतक़ब्बिर जानवर उस पर चले हैं, न खू़नख़्वार बबर उधर से गुज़रा है।
9 На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
वह चकमक की चट्टान पर हाथ लगाता है, वह पहाड़ों को जड़ ही से उखाड़ देता है।
10 Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
वह चट्टानों में से नालियाँ काटता है, उसकी आँख हर एक बेशक़ीमत चीज़ को देख लेती है।
11 Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
वह नदियों को मसदूद करता है, कि वह टपकती भी नहीं और छिपी चीज़ को वह रोशनी में निकाल लाता है।
12 Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
लेकिन हिकमत कहाँ मिलेगी? और 'अक़्लमन्दी की जगह कहाँ है
13 Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
न इंसान उसकी क़द्र जानता है, न वह ज़िन्दों की सर ज़मीन में मिलती है।
14 Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
गहराव कहता है, वह मुझ में नहीं है, और समन्दर भी कहता है वह मेरे पास नहीं है।
15 Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
न वह सोने के बदले मिल सकती है, न चाँदी उसकी क़ीमत के लिए तुलेगी।
16 Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
न ओफ़ीर का सोना उसका मोल हो सकता है और न क़ीमती सुलैमानी पत्थर या नीलम।
17 Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
न सोना और काँच उसकी बराबरी कर सकते हैं, न चोखे सोने के ज़ेवर उसका बदल ठहरेंगे।
18 Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
मोंगे और बिल्लौर का नाम भी नहीं लिया जाएगा, बल्कि हिकमत की क़ीमत मरजान से बढ़कर है।
19 Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
न कूश का पुखराज उसके बराबर ठहरेगा न चोखा सोना उसका मोल होगा।
20 Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
फिर हिकमत कहाँ से आती है, और 'अक़्लमन्दी की जगह कहाँ है।
21 Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
जिस हाल कि वह सब ज़िन्दों की आँखों से छिपी है, और हवा के परिंदों से पोशीदा रख्खी गई है
22 Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
हलाकत और मौत कहती है, 'हम ने अपने कानों से उसकी अफ़वाह तो सुनी है।”
23 Бог зна пут њен, и познаје место њено.
“ख़ुदा उसकी राह को जानता है, और उसकी जगह से वाक़िफ़ है।
24 Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
क्यूँकि वह ज़मीन की इन्तिहा तक नज़र करता है, और सारे आसमान के नीचे देखता है;
25 Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
ताकि वह हवा का वज़न ठहराए, बल्कि वह पानी को पैमाने से नापता है।
26 Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
जब उसने बारिश के लिए क़ानून, और रा'द की बर्क़ के लिए रास्ता ठहराया,
27 Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
तब ही उसने उसे देखा और उसका बयान किया, उसने उसे क़ाईम और ढूँड निकाला।
28 А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
और उसने इंसान से कहा, देख, ख़ुदावन्द का ख़ौफ़ ही हिकमत है; और बदी से दूर रहना यही 'अक़्लमन्दी है।”