Књига о Јову 28
1 Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
Silvret har ju sin gruva, sin fyndort har guldet, som man renar;
2 Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
järn hämtas upp ur jorden, och stenar smältas till koppar.
3 Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
Man sätter då gränser för mörkret, och rannsakar ned till yttersta djupet,
4 Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
Där spränger man schakt långt under markens bebyggare, där färdas man förgäten djupt under vandrarens fot, där hänger man svävande, fjärran ifrån människor.
5 Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
Ovan ur jorden uppväxer bröd, men därnere omvälves den såsom av eld.
6 У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
Där, bland dess stenar, har safiren sitt fäste, guldmalm hämtar man ock där.
7 Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
Stigen ditned är ej känd av örnen, och falkens öga har ej utspanat den;
8 Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
den har ej blivit trampad av stolta vilddjur, intet lejon har gått därfram.
9 На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
Ja, där bär man hand på hårda stenen; bergen omvälvas ända ifrån rötterna.
10 Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
In i klipporna bryter man sig gångar, där ögat får se allt vad härligt är.
11 Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
Vattenådror täppas till och hindras att gråta. Så dragas dolda skatter fram i ljuset.
12 Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
Men visheten, var finnes hon, och var har förståndet sin boning?
13 Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
Priset för henne känner ingen människa; hon står ej att finna i de levandes land.
14 Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
Djupet säger: "Hon är icke här", och havet säger: "Hos mig är hon icke."
15 Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
Hon köper icke för ädlaste metall, med silver gäldas ej hennes värde.
16 Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
Hon väges icke upp med guld från Ofir, ej med dyrbar onyx och safir.
17 Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
Guld och glas kunna ej liknas vid henne; hon får ej i byte mot gyllene klenoder.
18 Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
Koraller och kristall må icke ens nämnas; svårare är förvärva vishet än pärlor.
19 Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
Etiopisk topas kan ej liknas vid henne; hon väges icke upp med renaste guld.
20 Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
Ja, visheten, varifrån kommer väl hon, och var har förståndet sin boning?
21 Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
Förborgad är hon för alla levandes ögon, för himmelens fåglar är hon fördold;
22 Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
avgrunden och döden giva till känna; "Blott hörsägner om henne förnummo våra öron."
23 Бог зна пут њен, и познаје место њено.
Gud, han är den som känner vägen till henne, han är den som vet var hon har sin boning.
24 Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
Ty han förmår skåda till jordens ändar, allt vad som finnes under himmelen ser han.
25 Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
När han mätte ut åt vinden dess styrka och avvägde vattnen efter mått,
26 Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
när han stadgade en lag för regnet och en väg för tordönets stråle,
27 Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
då såg han och uppenbarade henne, då lät han henne stå fram, då utforskade han henne.
28 А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
Och till människorna sade han så: "Se Herrens fruktan, det är vishet, och att fly det onda är förstånd."
