< Књига о Јову 28 >

1 Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
Sølvet har jo sit Leje, som renses, sit sted
2 Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
Jern hentes op af Jorden, og Sten smeltes om til Kobber.
3 Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
På Mørket gør man en Ende og ransager indtil de dybeste Kroge Mørkets og Mulmets Sten;
4 Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
man bryder en Skakt under Foden, og glemte, foruden Fodfæste, hænger de svævende fjernt fra Mennesker.
5 Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
Af Jorden fremvokser Brød, imedens dens Indre omvæltes som af Ild;
6 У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
i Stenen der sidder Safiren, og der er Guldstøv i den.
7 Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
Stien derhen er Rovfuglen ukendt, Falkens Øje udspejder den ikke;
8 Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
den trædes ikke af stolte Vilddyr, Løven skrider ej frem ad den.
9 На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
På Flinten lægger man Hånd og omvælter Bjerge fra Roden;
10 Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
i Klipperne hugger man Gange, alskens Klenodier skuer Øjet;
11 Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
man tilstopper Strømmenes Kilder og bringer det skjulte for Lyset.
12 Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
Men Visdommen - hvor mon den findes, og hvor er Indsigtens Sted?
13 Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
Mennesket kender ikke dens Vej, den findes ej i de levendes Land;
14 Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
Dybet siger: "I mig er den ikke!" Havet: "Ej heller hos mig!"
15 Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
Man får den ej for det fineste Guld, for Sølv kan den ikke købes,
16 Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
den opvejes ikke med Ofirguld, med kostelig Sjoham eller Safir;
17 Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
Guld og Glar kan ej måle sig med den, den fås ej i Bytte for gyldne Kar,
18 Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
Krystal og Koraller ikke at nævne. At eje Visdom er mere end Perler,
19 Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
Ætiopiens Topas kan ej måle sig med den, den opvejes ej med det rene Guld.
20 Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
Men Visdommen - hvor mon den kommer fra, og hvor er Indsigtens Sted?
21 Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
Den er dulgt for alt levendes Øje og skjult for Himmelens Fugle;
22 Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
Afgrund og Død må sige: "Vi hørte kun tale derom."
23 Бог зна пут њен, и познаје место њено.
Gud er kendt med dens Vej, han ved, hvor den har sit Sted;
24 Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
thi han skuer til Jordens Ender, alt under Himmelen ser han.
25 Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
Dengang han fastsatte Vindens Vægt og målte Vandet med Mål,
26 Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
da han satte en Lov for Regnen, afmærked Tordenskyen dens Vej,
27 Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
da skued og mønstred han den, han stilled den op og ransaged den.
28 А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
Men til Mennesket sagde han: "Se, HERRENs Frygt, det er Visdom, at sky det onde er Indsigt."

< Књига о Јову 28 >