< Књига о Јову 28 >

1 Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
Thi Sølvet har sit Sted, hvorfra det kommer, og Guldet, man renser, har sit Sted.
2 Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
Jern hentes af Støvet og Stene, som smeltes til Kobber.
3 Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
Man gør Ende paa Mørket, og indtil det yderste ransager man de Stene, som ligge i Mørket og Dødens Skygge.
4 Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
Man bryder en Skakt ned fra Jordboen; forglemte af Vandrerens Fod hænge de, borte fra Mennesker svæve de.
5 Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
Af Jorden fremkommer Brød, men indeni omvæltes den som af Ild.
6 У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
Dens Stene ere Safirens Sted, og den har Guldstøv i sig.
7 Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
Stien derhen har ingen Rovfugl kendt, ingen Skades Øjne set.
8 Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
De stolte Dyr have ikke betraadt den, og ingen Løve har gaaet ad den.
9 На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
Man lægger Haand paa den haarde Flint, man omvælter Bjerge fra Roden af.
10 Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
Man udhugger Gange i Klipperne, og Øjet ser alt det dyrebare.
11 Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
Man binder for Strømmene, saa at ikke en Draabe siver ud, og fører de skjulte Ting frem til Lyset.
12 Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
Men Visdommen — hvorfra vil man finde den? og hvor er Indsigtens Sted?
13 Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
Et Menneske kender ikke dens Værdi, og den findes ikke i de levendes Land.
14 Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
Afgrunden siger: Den er ikke i mig, og Havet siger: Den er ikke hos mig.
15 Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
Den kan ikke faas for det fineste Guld, ej heller dens Værdi opvejes med Sølv.
16 Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
Den kan ikke opvejes med Guld fra Ofir, ej heller med den dyrebare Onyks og Safir.
17 Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
Den kan ikke vurderes lige med Guld og Krystal; man kan ikke tilbytte sig den for Kar af fint Guld.
18 Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
Koraller og Ædelstene tales der ikke om; og Visdoms Besiddelse er bedre end Perler.
19 Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
Topazer af Morland kunne ikke vurderes lige imod den; den kan ikke opvejes med det rene Guld.
20 Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
Men Visdommen — hvorfra kommer den? og hvor er Indsigtens Sted?
21 Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
Den er skjult for alle levendes Øjne, den er og dulgt for Fuglene under Himmelen.
22 Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
Afgrunden og Døden sige: Kun et Rygte om den hørte vi med vore Øren.
23 Бог зна пут њен, и познаје место њено.
Gud forstaar dens Vej, og han kender dens Sted.
24 Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
Thi han skuer indtil Jordens Ender; han ser hen under al Himmelen.
25 Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
Der han gav Vinden sin Vægt og bestemte Vandet dets Maal,
26 Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
der han satte en Lov for Regnen og en Vej for Lynet, som gaar foran Torden,
27 Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
da saa han den og kundgjorde den, beredte den, ja gennemskuede den.
28 А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
Og han sagde til Mennesket: Se, Herrens Frygt, det er Visdom, og at vige fra det onde, det er Forstand.

< Књига о Јову 28 >