Књига о Јову 28
1 Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
Cak ham a khorhui om tih sui ham khaw a ciil nah hmuen om.
2 Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
Thicung khaw laipi lamloh a loh tih lungto te rhohum la a tlae.
3 Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
A bawtnah te a hmuep neh a khuetnah a cungkuem hil a khueh. Anih loh lungto te a hmuep neh dueknah hlipkhup ah khaw a hoem.
4 Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
Soklong te aka bakuep taeng lamloh a yoe tih kho neh caeh khaw a hnilh uh. Hlanghing lamkah aka tlayae rhoek khaw hinghuen uh.
5 Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
Diklai amah lamloh buh thoeng tih a hmui ah hmai bangla om.
6 У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
A lungto te minhum hmuen tih a taengah sui laipi om.
7 Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
A hawn te vatlung loh ming pawt tih maisi mik loh hmu pawh.
8 Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
Te te sa ca rhoek loh cawt pawt tih te donglong te sathuengca long khaw pawn pawh.
9 На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
Hmailung soah a kut a hlah tih tlang pataeng a yung ah a phil.
10 Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
Sokko lungpang dongah a khoel tih umponah cungkuem khaw a mik loh a hmuh.
11 Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
Tuiva tuilong khaw a kueng tih olhuep te khosae la a khuen.
12 Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
Tedae me rhoek ah nim cueihnah a hmuh tih yakmingnah hmuen he menim?
13 Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
A phu te hlanghing loh ming pawt tih mulhing khohmuen ah a hmuh moenih.
14 Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
Tuidung loh, “Te te kai ah moenih,” a ti tih tuitunli loh, “Kai taengah moenih,” a ti.
15 Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
Te ham te cui cilh khaw pae thai pawt tih cueihnah a phu te cak khaw a khiing pah.
16 Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
Ophir sui nen khaw, oitha lung vang nen khaw minhum nen khawting pawh.
17 Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
Te te sui neh canglung neh tluk pawt tih a hnothung he suicilh hnopai bal moenih.
18 Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
Maerhuhlung neh disaehlung khaw thui lawk pawt tih cueihnah rhovoep tah lungvang lakah then.
19 Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
Te te Kusah vaya nen khaw tluk pawt tih sui cilh nen khaw ting pawh.
20 Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
Te dongah cueihnah he me lamkah nim ha pawk tih yakmingnah hmuen he menim?
21 Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
Mulhing boeih kah mik lamloh a thuh pah tih vaan kah vaa taeng lamloh a thuh.
22 Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
Abaddon neh dueknah loh, “A olthang te kaimih hna neh ka yaak uh,” a ti.
23 Бог зна пут њен, и познаје место њено.
Pathen loh a longpuei a yakming tih a hmuen te khaw amah loh a ming.
24 Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
Amah loh diklai khobawt hil a paelki tih vaan hmui khaw boeih a hmuh.
25 Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
Yilh kah a khiing a khueh pah tih tui khaw cungnueh neh a nueh.
26 Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
Amah loh khotlan ham rhi a suem tih rhaek ol ham khaw longpuei a khueh.
27 Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
Cueihnah te a hmuh tih a tae. Cueihnah te a sikim sak tih a khe bal.
28 А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
Hlang taengah khaw, 'Ka Boeipa hinyahnah he cueihnah la om tih boethae lamloh nong he yakmingnah,’ a ti,” a ti nah.
