Књига о Јову 27
1 И Јов настави беседу своју и рече:
Hiob toaa nʼasɛm so sɛ,
2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
“Sɛ Onyankopɔn te ase yi, ɔno a wammu me atɛntenenee, Otumfoɔ a wama madi me kra mu awerɛhoɔ;
3 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
mmerɛ dodoɔ a nkwa wɔ me mu, na Onyankopɔn homeɛ wɔ me mu yi,
4 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
mʼano renka amumuyɛsɛm, na me tɛkrɛma rentwa nkontompo.
5 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
Merennye nto mu da sɛ deɛ woka no yɛ nokorɛ; merenka me mudie nhyɛ, kɔsi sɛ mɛwuo.
6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
Mɛkura me tenenee mu. Merennyaa mu; sɛ mete ase yi, me tiboa remmu me fɔ.
7 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
“Ma mʼatamfoɔ nyɛ sɛ amumuyɛfoɔ, na wɔn a wɔkyiri me nyɛ sɛ atorofoɔ.
8 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
Anidasoɔ bɛn na deɛ ɔnni nyamesu no wɔ wɔ ne wuo akyi, ɛberɛ a Onyankopɔn agye ne nkwa afiri ne nsam?
9 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
Onyankopɔn tie ne sufrɛ ɛberɛ a amanehunu aba ne so anaa?
10 Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
Nʼani bɛgye wɔ Otumfoɔ mu? Ɔbɛsu afrɛ Onyankopɔn ɛberɛ biara anaa?
11 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
“Mɛma mo Onyankopɔn tumi ho nkyerɛkyerɛ; meremfa Otumfoɔ no akwan nhinta.
12 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
Mo ankasa moahunu yeinom nyinaa. Afei nsɛnhunu yi ase ne sɛn?
13 То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
“Yei ne deɛ Onyankopɔn ahyɛ ato hɔ ama omumuyɛfoɔ, agyapadeɛ a otirimuɔdenfoɔ nya firi Otumfoɔ nkyɛn:
14 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
Sɛ ɔwɔ mma dodoɔ sɛn ara, wɔn hyɛberɛ ne akofena; na nʼasefoɔ rennidi mmee da.
15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
Ɔyaredɔm bɛsie wɔn a wɔbɛka wɔ nʼakyi, na wɔn akunafoɔ rensu wɔn.
16 Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
Ɛwom sɛ ɔhɔre dwetɛ te sɛ mfuturo na ɔboa ntoma ano sɛ dɔteɛ deɛ,
17 Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
nanso deɛ ɔpɛ gu hɔ no, ateneneefoɔ na wɔbɛfira na pɛpɛfoɔ no nso akyekyɛ dwetɛ no.
18 Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
Efie a ɔsi no te sɛ ananse afafa, ɛte sɛ pata bi a ɔwɛmfoɔ abɔ.
19 Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
Ɔda hɔ te sɛ ɔdefoɔ, nanso ɔrenna saa bio; ɔbɛte nʼani no na ne nyinaa atu ayera.
20 Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
Ahunahuna ba ne so sɛ nsuyire; ahum hwim no kɔ anadwo.
21 Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
Apueeɛ mframa soa no kɔ, na ɔnni hɔ bio; ɛtwe no firi ne teberɛ.
22 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
Ɛbɔ no a ahummɔborɔ nni mu ɛberɛ a ɔredwane afiri ne tumi ase.
23 Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
Ɔde fɛ bɔ ne nsam na ɔpamoo no firi ne teberɛ.”
