< Књига о Јову 27 >
1 И Јов настави беседу своју и рече:
Potem dalej Ijob prowadził rzecz swoję, i rzekł:
2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
Jako żyje Bóg, który odrzucił sąd mój, a Wszechmocny, który gorzkości nabawił duszy mojej:
3 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
Że póki staje tchu we mnie, i ducha Bożego w nozdrzach moich,
4 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
Nie będą mówiły wargi moje nieprawości, a język mój nie będzie powiadał zdrady.
5 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
Nie daj Boże, żebym was miał usprawiedliwiać; póki dech we mnie, nie odstąpię od niewinności mojej.
6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
Sprawiedliwości mojej trzymać się będę, a nie puszczę się jej; nie zawstydzi mię serce moje, pókim żyw.
7 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
Nieprzyjaciel mój będzie jako niezbożnik, a który powstaje przeciwko mnie, jako złośnik.
8 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
Co bowiem za nadzieja jest obłudnika, który się w łakomstwie kocha, gdy Bóg wydrze duszę jego.
9 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
Izali Bóg usłyszy wołanie jego, gdy nań ucisk przyjdzie?
10 Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
Izaż się w Wszechmocnym rozkocha? a będzie wzywał Boga na każdy czas?
11 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
Uczę was, będąc w ręce Bożej, a jako idę z Wszechmocnym, nie taję.
12 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
Oto wy to wszyscy widzicie; przeczże wżdy próżność mówicie?
13 То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
Tenci jest dział człowieka bezbożnego u Boga, a toć dziedzictwo okrutnicy od Wszechmocnego wezmą.
14 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
Jeźli się rozmnożą synowie jego, pójdą pod miecz: a potomstwo jego nie nasyci się chleba.
15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
Którzy po nim zostaną w śmierci pogrzebieni będą, a wdowy jego nie będą go płakały;
16 Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
Choćby srebra nazgromadzał jako prochu, a nasprawiał szat jako błota:
17 Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
Tedy nasprawiać ich on, ale sprawiedliwy oblekać je będzie, a srebro ono niewinny dzielić będzie.
18 Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
Zbuduje dom swój jako mól, a jako stróż budę wystawi.
19 Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
Bogaty zaśnie, a nie będzie pogrzebiony; spojrzyli kto, alić go niemasz.
20 Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
Zachwycą go strachy jako wody, w nocy go porwie wicher.
21 Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
Pochwyci go wiatr wschodni, a odejdzie; bo wicher ruszył go z miejsca swego.
22 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
Toć Bóg nań dopuści, a nie przepuści mu, choć przed ręką jego prędko uciekać będzie.
23 Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
Klaśnie każdy nad nim rękoma swemi, i wysyka go z miejsca swego.