Књига о Јову 27
1 И Јов настави беседу своју и рече:
Addidit quoque Iob, assumens parabolam suam, et dixit:
2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
Vivit Deus, qui abstulit iudicium meum, et Omnipotens, qui ad amaritudinem adduxit animam meam.
3 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
Quia donec superest halitus in me, et spiritus Dei in naribus meis,
4 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
Non loquentur labia mea iniquitatem, nec lingua mea meditabitur mendacium.
5 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
Absit a me ut iustos vos esse iudicem: donec deficiam, non recedam ab innocentia mea.
6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
Iustificationem meam, quam coepi tenere, non deseram: neque enim reprehendit me cor meum in omni vita mea.
7 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
Sit ut impius, inimicus meus: et adversarius meus, quasi iniquus.
8 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
Quae est enim spes hypocritae si avare rapiat, et non liberet Deus animam eius?
9 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
Numquid Deus audiet clamorem eius cum venerit super eum angustia?
10 Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
Aut poterit in Omnipotente delectari, et invocare Deum omni tempore?
11 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
Docebo vos per manum Dei quae Omnipotens habeat, nec abscondam.
12 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
Ecce, vos omnes nostis, et quid sine causa vana loquimini?
13 То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
Haec est pars hominis impii apud Deum, et hereditas violentorum, quam ob Omnipotente suscipient.
14 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
Si multiplicati fuerint filii eius, in gladio erunt, et nepotes eius non saturabuntur pane.
15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
Qui reliqui fuerint ex eo, sepelientur in interitu, et viduae illius non plorabunt.
16 Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
Si comportaverit quasi terram argentum, et sicut lutum praeparaverit vestimenta:
17 Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
Praeparabit quidem, sed iustus vestietur illis: et argentum innocens dividet.
18 Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
Aedificavit sicut tinea domum suam, et sicut custos fecit umbraculum.
19 Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
Dives cum dormierit, nihil secum auferet: aperiet oculos suos, et nihil inveniet.
20 Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
Apprehendet eum quasi aqua inopia, nocte opprimet eum tempestas.
21 Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
Tollet eum ventus urens, et auferet, et velut turbo rapiet eum de loco suo.
22 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
Et mittet super eum, et non parcet: de manu eius fugiens fugiet.
23 Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
Stringet super eum manus suas, et sibilabit super illum, intuens locum eius.
