Књига о Јову 27

1 И Јов настави беседу своју и рече:

Giobbe riprese il suo discorso e disse:

2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,

“Come vive Iddio che mi nega giustizia, come vive l’Onnipotente che mi amareggia l’anima,

3 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,

finché avrò fiato e il soffio di Dio sarà nelle mie nari,

4 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.

le mie labbra, no, non diranno nulla d’ingiusto, e la mia lingua non proferirà falsità.

5 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.

Lungi da me l’idea di darvi ragione! Fino all’ultimo respiro non mi lascerò togliere la mia integrità.

6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.

Ho preso a difendere la mia giustizia e non cederò; il cuore non mi rimprovera uno solo de’ miei giorni.

7 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.

Sia trattato da malvagio il mio nemico e da perverso chi si leva contro di me!

8 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?

Quale speranza rimane mai all’empio quando Iddio gli toglie, gli rapisce l’anima?

9 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?

Iddio presterà egli orecchio al grido di lui, quando gli verrà sopra la distretta?

10 Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?

Potrà egli prendere il suo diletto nell’Onnipotente? invocare Iddio in ogni tempo?

11 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.

Io vi mostrerò il modo d’agire di Dio, non vi nasconderò i disegni dell’Onnipotente.

12 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?

Ma queste cose voi tutti le avete osservate e perché dunque vi perdete in vani discorsi?

13 То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.

Ecco la parte che Dio riserba all’empio, l’eredità che l’uomo violento riceve dall’Onnipotente.

14 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.

Se ha figli in gran numero son per la spada; la sua progenie non avrà pane da saziarsi.

15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.

I superstiti son sepolti dalla morte, e le vedove loro non li piangono.

16 Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,

Se accumula l’argento come polvere, se ammucchia vestiti come fango;

17 Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.

li ammucchia, sì, ma se ne vestirà il giusto, e l’argento l’avrà come sua parte l’innocente.

18 Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.

La casa ch’ei si edifica è come quella della tignuola, come il capanno che fa il guardiano della vigna.

19 Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.

Va a letto ricco, ma per l’ultima volta; apre gli occhi e non è più.

20 Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.

Terrori lo sorprendono come acque; nel cuor della notte lo rapisce un uragano.

21 Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.

Il vento d’oriente lo porta via, ed egli se ne va; lo spazza in un turbine dal luogo suo.

22 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.

Iddio gli scaglia addosso i suoi dardi, senza pietà, per quanto egli tenti di scampare a’ suoi colpi.

23 Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.

La gente batte le mani quando cade, e fischia dietro a lui quando lascia il luogo dove stava.