< Књига о Јову 27 >
1 И Јов настави беседу своју и рече:
A OLELO hou mai la o Ioba i kana olelonane, i mai la,
2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
Ma ke ola o ke Akua, nana i lawe aku kuu pono; A ma ka Mea mana, nana i hooawahia kuu uhane;
3 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
I ka manawa a pau o kuu hanu iloko o'u, A o ke ola o ke Akua iloko o kuu mau puka ihu;
4 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
Aole e olelo kuu lehelehe i ka hewa, A o kuu elelo aole e hoike aku i ka wahahee.
5 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
Aole loa wau e hoapono aku ia oukou, a make au; Aole owau e lawe aku i kuu pono mai o'u aku la.
6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
Ma kuu pono ke hoopaa nei au, aole au e hookuu aku; Aole e hoino mai ia'u kuu naau i kekahi o kuu mau la.
7 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
E hoohalikeia kuu enemi me ka mea hewa, A o ka mea ku e mai ia'u me he mea pono ole la.
8 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
No ka mea, heaha ka manaelana o ka aia, i ka wa e hoopau ai ia ia, I ku wa e kaili aku ai ke Akua i kona uhane?
9 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
E hoolohe mai anei ke Akua i kona auwe ana, I ka manawa e hiki mai ai ka popilikia maluna ona?
10 Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
E hauoli anei ia i ka Mea mana? E kahea mau loa anei ia i ke Akua?
11 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
E ao aku au ia oukou ma ka lima o ke Akua: Aole au e huna i ka mea me ka Mea mana.
12 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
Aia hoi, o oukou a pau, ua hoomaopopo oukou ia; No ke aha la oukou i manao lapuwale ai pela?
13 То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
Eia ka uku no ke kanaka hewa imua o ke Akua, O ka hooilina a ka poe hookaumaha e loaa'i, mai ka Mea mana mai.
14 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
Ina e hoonuiia kana poe keiki, no ka pahikaua no; A o kana poe mamo, aole e maona i ka berena.
15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
O kona poe e koe ana, e kanuia i ka make: Aole hoi e kanikau kana mau wahinekanemake.
16 Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
Ina e hoiliili oia i ke kala e like me ka lepo, A e hoomakaukau i ka lolekomo e like me ka palolo;
17 Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
E hoomakaukau no, aka, na ka mea pono e hookomo, A o ke kala, na ka mea hala ole e puunaue.
18 Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
Kukulu no ia i kona hale me he mu la, A e like me ke kamala a ke kiai i hana'i.
19 Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
Moe iho ilalo ka mea waiwai, aole e kanuia; Wehe ae ia i kona maka, aole iho la ia.
20 Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
Kau mai la na weliweli ia ia, e like me na wai, I ka po, lawe aku ka puahiohio ia ia.
21 Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
Na ka makani hikina ia e lawe aku, a hele aku ia, A o ka ino e lawe ia ia mai kona wahi aku.
22 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
E hoolei aku [ke Akua] ia ia, aole ia e minamina: I ka holo ana, e holo no ia mai kona lima aku.
23 Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
E pai lakou i ko lakou lima ia ia, A e kipaku ia ia mai kona wahi aku.