Књига о Јову 27
1 И Јов настави беседу своју и рече:
And Job addeth to lift up his simile, and saith: —
2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
God liveth! He turned aside my judgment, And the Mighty — He made my soul bitter.
3 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
For all the while my breath [is] in me, And the spirit of God in my nostrils.
4 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
My lips do not speak perverseness, And my tongue doth not utter deceit.
5 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
Pollution to me — if I justify you, Till I expire I turn not aside mine integrity from me.
6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
On my righteousness I have laid hold, And I do not let it go, My heart doth not reproach me while I live.
7 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
As the wicked is my enemy, And my withstander as the perverse.
8 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
For what [is] the hope of the profane, When He doth cut off? When God doth cast off his soul?
9 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
His cry doth God hear, When distress cometh on him?
10 Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
On the Mighty doth he delight himself? Call God at all times?
11 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
I shew you by the hand of God, That which [is] with the Mighty I hide not.
12 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
Lo, ye — all of you — have seen, And why [is] this — ye are altogether vain?
13 То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
This [is] the portion of wicked man with God, And the inheritance of terrible ones From the Mighty they receive.
14 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
If his sons multiply — for them [is] a sword. And his offspring [are] not satisfied [with] bread.
15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
His remnant in death are buried, And his widows do not weep.
16 Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
If he heap up as dust silver, And as clay prepare clothing,
17 Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
He prepareth — and the righteous putteth [it] on, And the silver the innocent doth apportion.
18 Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
He hath built as a moth his house, And as a booth a watchman hath made.
19 Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
Rich he lieth down, and he is not gathered, His eyes he hath opened, and he is not.
20 Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
Overtake him as waters do terrors, By night stolen him away hath a whirlwind.
21 Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
Take him up doth an east wind, and he goeth, And it frighteneth him from his place,
22 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
And it casteth at him, and doth not spare, From its hand he diligently fleeth.
23 Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
It clappeth at him its hands, And it hisseth at him from his place.
