Књига о Јову 27
1 И Јов настави беседу своју и рече:
Moreover, Job continued his parable, and said,
2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
[As] God liveth, [who] hath taken away my judgment; and the Almighty [who] hath afflicted my soul;
3 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
All the while my breath [is] in me, and the spirit of God [is] in my nostrils;
4 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
My lips shall not speak wickedness, nor my tongue utter deceit.
5 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
Far be it from me that I should justify you: till I die I will not remove my integrity from me.
6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
My righteousness I hold fast, and will not let it go: my heart shall not reproach [me] so long as I live.
7 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
Let my enemy be as the wicked, and he that riseth up against me as the unrighteous.
8 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
For what [is] the hope of the hypocrite, though he hath gained, when God taketh away his soul?
9 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
Will God hear his cry when trouble cometh upon him?
10 Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
Will he delight himself in the Almighty? will he always call upon God?
11 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
I will teach you by the hand of God: [that] which [is] with the Almighty will I not conceal.
12 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
Behold, all ye yourselves have seen [it]; why then are ye thus altogether vain?
13 То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
This [is] the portion of a wicked man with God, and the heritage of oppressors, [which] they shall receive of the Almighty.
14 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
If his children are multiplied, [it is] for the sword: and his offspring shall not be satisfied with bread.
15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
Those that remain of him shall be buried in death: and his widows shall not weep.
16 Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
Though he should heap up silver as the dust, and prepare raiment as the clay?
17 Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
He may prepare [it], but the just shall put [it] on, and the innocent shall divide the silver.
18 Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
He buildeth his house as a moth, and as a booth [that] the keeper maketh.
19 Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
The rich man shall lie down, but he shall not be gathered: he openeth his eyes, and he [is] not.
20 Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
Terrors take hold on him as waters, a tempest stealeth him away in the night.
21 Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
The east wind carrieth him away, and he departeth: and as a storm hurleth him out of his place.
22 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
For [God] shall cast upon him, and not spare: he would fain flee out of his hand.
23 Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
[Men] shall clap their hands at him, and shall hiss him out of his place.
