Књига о Јову 27
1 И Јов настави беседу своју и рече:
And Job adds to lift up his allegory and says:
2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
“God lives! He turned aside my judgment, And the Mighty—He made my soul bitter.
3 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
For all the while my breath [is] in me, And the wind of God in my nostrils.
4 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
My lips do not speak perverseness, And my tongue does not utter deceit.
5 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
Defilement to me—if I justify you, Until I expire I do not turn aside my integrity from me.
6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
On my righteousness I have laid hold, And I do not let it go, My heart does not reproach me while I live.
7 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
My enemy is as the wicked, And my withstander as the perverse.
8 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
For what [is] the hope of the profane, When He cuts off? When God casts off his soul?
9 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
[Does] God hear his cry, When distress comes on him?
10 Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
Does he delight himself on the Mighty? Call God at all times?
11 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
I show you by the hand of God, That which [is] with the Mighty I do not hide.
12 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
Behold, you—all of you—have seen, And why [is] this—you are altogether vain?
13 То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
This [is] the portion of wicked man with God, And the inheritance of terrible ones They receive from the Mighty.
14 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
If his sons multiply—a sword [is] for them. And his offspring [are] not satisfied [with] bread.
15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
His remnant are buried in death, And his widows do not weep.
16 Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
If he heaps up silver as dust, And prepares clothing as clay,
17 Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
He prepares—and the righteous puts [it] on, And the innocent apportions the silver.
18 Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
He has built his house as a moth, And as a shelter a watchman has made.
19 Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
He lies down rich, and he is not gathered, He has opened his eyes, and he is not.
20 Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
Terrors overtake him as waters, By night a whirlwind has stolen him away.
21 Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
An east wind takes him up, and he goes, And it frightens him from his place,
22 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
And it casts at him, and does not spare, He diligently flees from its hand.
23 Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
It claps its hands at him, And it hisses at him from his place.”
