Књига о Јову 27
1 И Јов настави беседу своју и рече:
And Job again took up his discourse, and said,
2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
As God lives, who has taken away my right, and the Almighty, who has vexed my soul.
3 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
(For my life is yet whole in me. And the spirit of God is in my nostrils.)
4 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
Surely my lips shall not speak unrighteousness, nor shall my tongue utter deceit.
5 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
Far be it from me that I should justify you. Till I die I will not put away my integrity from me.
6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
I hold fast my righteousness, and will not let it go. My heart shall not reproach me so long as I live.
7 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
Let my enemy be as the wicked, and let him who rises up against me be as the unrighteous.
8 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
For what is the hope of the profane, though he gets him gain, when God takes away his soul?
9 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
Will God hear his cry when trouble comes upon him?
10 Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
Will he delight himself in the Almighty, and call upon God at all times?
11 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
I will teach you concerning the hand of God. That which is with the Almighty I will not conceal.
12 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
Behold, all ye yourselves have seen it. Why then have ye become altogether vain?
13 То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
This is the portion of a wicked man with God, and the heritage of oppressors, which they receive from the Almighty.
14 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
If his sons be multiplied, it is for the sword. And his offspring shall not be satisfied with bread.
15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
Those who remain of him shall be buried in death, and his widows shall make no lamentation.
16 Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
Though he heaps up silver as the dust, and prepares raiment as the clay,
17 Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
he may prepare it, but the just shall put it on, and the innocent shall divide the silver.
18 Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
He builds his house as the moth, and as a booth which the keeper makes.
19 Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
He lies down rich, but he shall not be gathered to his fathers. He opens his eyes, and he is not.
20 Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
Terrors overtake him like waters. A tempest steals him away in the night.
21 Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
The east wind carries him away, and he departs, and it sweeps him out of his place.
22 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
For God shall hurl at him, and not spare. He would gladly flee out of his hand.
23 Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
Men shall clap their hands at him, and shall hiss him out of his place.
