Књига о Јову 27
1 И Јов настави беседу своју и рече:
Job vedblev at fremsætte sit Tankesprog:
2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
Saa sandt Gud lever, som satte min Ret til Side, den Almægtige, som gjorde mig mod i Hu:
3 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
Saa længe jeg drager Aande og har Guds Aande i Næsen,
4 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
skal mine Læber ej tale Uret, min Tunge ej fare med Svig!
5 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
Langt være det fra mig at give jer Ret; til jeg udaander, opgiver jeg ikke min Uskyld.
6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
Jeg hævder min Ret, jeg slipper den ikke, ingen af mine Dage piner mit Sind.
7 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
Som den gudløse gaa det min Fjende, min Modstander som den lovløse!
8 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
Thi hvad er den vanhelliges Haab, naar Gud bortskærer og kræver hans Sjæl?
9 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
Hører mon Gud hans Skrig, naar Angst kommer over ham?
10 Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
Mon han kan fryde sig over den Almægtige, føjer han ham, naar han paakalder ham?
11 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
Jeg vil lære jer om Guds Haand, den Almægtiges Tanker dølger jeg ikke;
12 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
se, selv har I alle set det, hvi har I saa tomme Tanker?
13 То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
Det er den gudløses Lod fra Gud, Arven, som Voldsmænd faar fra den Almægtige:
14 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
Vokser hans Sønner, er det for Sværdet, hans Afkom mættes ikke med Brød;
15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
de øvrige bringer Pesten i Graven, deres Enker kan ej holde Klage over dem.
16 Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
Opdynger han Sølv som Støv og samler sig Klæder som Ler —
17 Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
han samler, men den retfærdige klæder sig i dem, og Sølvet arver den skyldfri;
18 Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
han bygger sit Hus som en Edderkops, som Hytten, en Vogter gør sig;
19 Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
han lægger sig rig, men for sidste Gang, han slaar Øjnene op, og er det ej mer;
20 Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
Rædsler naar ham som Vande, ved Nat river Stormen ham bort;
21 Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
løftet af Østenstorm farer han bort, den fejer ham væk fra hans Sted.
22 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
Skaanselsløst skyder han paa ham, i Hast maa han fly fra hans Haand;
23 Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
man klapper i Hænderne mod ham og piber ham bort fra hans Sted!
