Књига о Јову 27
1 И Јов настави беседу своју и рече:
約伯接着說：
2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
上帝奪去我的理，全能者使我心中愁苦。 我指着永生的上帝起誓：
3 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
我的生命尚在我裏面； 上帝所賜呼吸之氣仍在我的鼻孔內。
4 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
我的嘴決不說非義之言； 我的舌也不說詭詐之語。
5 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
我斷不以你們為是； 我至死必不以自己為不正！
6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
我持定我的義，必不放鬆； 在世的日子，我心必不責備我。
7 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
願我的仇敵如惡人一樣； 願那起來攻擊我的，如不義之人一般。
8 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
不敬虔的人雖然得利， 上帝奪取其命的時候還有甚麼指望呢？
9 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
患難臨到他， 上帝豈能聽他的呼求？
10 Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
他豈以全能者為樂， 隨時求告上帝呢？
11 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
上帝的作為，我要指教你們； 全能者所行的，我也不隱瞞。
12 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
你們自己也都見過， 為何全然變為虛妄呢？
13 То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
上帝為惡人所定的分， 強暴人從全能者所得的報乃是這樣：
14 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
倘或他的兒女增多，還是被刀所殺； 他的子孫必不得飽食。
15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
他所遺留的人必死而埋葬； 他的寡婦也不哀哭。
16 Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
他雖積蓄銀子如塵沙， 預備衣服如泥土；
17 Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
他只管預備，義人卻要穿上； 他的銀子，無辜的人要分取。
18 Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
他建造房屋如蟲做窩， 又如守望者所搭的棚。
19 Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
他雖富足躺臥，卻不得收殮， 轉眼之間就不在了。
20 Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
驚恐如波濤將他追上； 暴風在夜間將他颳去。
21 Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
東風把他飄去， 又颳他離開本處。
22 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
上帝要向他射箭，並不留情； 他恨不得逃脫上帝的手。
23 Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
人要向他拍掌， 並要發叱聲，使他離開本處。
