Књига о Јову 26
1 А Јов одговори и рече:
Аюп [Билдадқа] җававән мундақ деди: —
2 Како си помогао слабоме! Како си избавио руку нејаку!
«Мағдурсиз кишигә қалтис ярдәмләрни беривәттиң! Биләклири күчсиз адәмни карамәт қутқузувәттиң!
3 Како си световао оног који је без мудрости и показао разум изобила!
Әқли йоқ кишигә қалтис несиһәтләрни қиливәттиң! Вә униңға аламәт билимләрни намайән қиливәттиң!
4 Коме си говорио те речи? И чији је дух изашао из тебе?
Сән зади кимниң мәдити билән бу сөзләрни қилдиң? Сәндин чиқиватқини кимниң роһи?
5 И мртве ствари створене су под водама и становници њихови.
— «Әрваһлар, йәни су астидикиләр, Шундақла у йәрдә барлиқ туруватқанлар толғинип кетиду;
Бәрһәқ, [Худаниң] алдида тәһтисараму йепинчисиз көрүниду, Һалакәтниңму япқучи йоқтур. (Sheol h7585)
7 Он је разастро и север над празнином, и земљу обесио ни о чем.
У [йәрниң] шималий [қутупини] аләм бошлуғиға созған, У йәр [шарини] бошлуқ ичидә муәлләқ қилған;
8 Завезује воде у облацима својим, и не продире се облак под њима.
У суларни қоюқ булутлири ичигә жиғиду, Булут уларниң еғирлиғи биләнму житилип кәтмәйду.
9 Држи престо свој, разапиње облак свој над њим.
У айниң йүзини япиду, У булутлири билән уни тосиду.
10 Међу је поставио око воде докле не буде крај светлости и мраку.
У суларниң үстигә чәмбәр сизип қойған, Буниң билән У йоруқлуқ һәм қараңғулуқниң чегарасини бекиткән.
11 Ступови небески тресу се и дрхћу од претње Његове.
Асманларниң түврүклири тәврәп кетиду, Униң әйивини аңлапла алақзадә болуп кетиду.
12 Силом је својом поцепао море и разумом својим разбио беснило његово.
У деңизни қудрити билән тиничландуриду; Өз һекмити билән Раһабни парә-парә қилип янҗиветиду.
13 Духом је својим украсио небеса, и рука је Његова створила пругу змију.
Униң Роһи билән асманлар безәлгән, Униң қоли тез қачқан әҗдиһани санҗийду.
14 Гле, то су делови путева Његових; али како је мали део што чусмо о Њему? И ко ће разумети гром силе Његове?
Мана, бу ишлар пәқәт униң қилғанлириниң кичиккинә бир қисмидур, халас; Униң сөз-каламидин аңлаватқинимиз наһайити пәс бир шивирлаш, халас! Униң пүткүл зор қудритиниң гүлдүрмамисини болса кимму чүшинәлисун?!».
