< Књига о Јову 24 >
1 Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
“Ko e meʻa ʻi he ʻikai lilo ʻae ngaahi kuonga mei he Māfimafi, ko e hā ʻoku ʻikai mamata ai ki hono ngaahi ʻaho ʻekinautolu ʻoku nau ʻiloʻi ia?
2 Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
ʻOku hiki ʻe he niʻihi ʻae ngaahi fakangatangata ʻoe fonua; ʻoku nau ʻave fakamālohi ʻae ngaahi fanga manu, ʻonau fafanga ʻaki ʻakinautolu.
3 Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
ʻOku nau fakahēʻi ʻae ʻasi ʻae tamai mate, ʻoku nau maʻu ko e totongi ʻae pulu tangata ʻae fefine kuo mate hono husepāniti.
4 Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
ʻOku nau fakaafeʻi ʻae masiva mei he hala: ʻoku toitoi fakataha ʻae kakai masiva ʻoe fonua.
5 Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
Vakai, ʻoku nau ʻalu atu ki heʻenau ngāue ʻo hangē ko e fanga ʻasi kaivao ʻoe toafa; ʻo tuʻu hengihengi ki he kaihaʻa: ʻoku maʻu ʻae meʻakai maʻanautolu mo ʻenau fānau mei he toafa.
6 Жању њиву и беру виноград који није њихов;
ʻOku nau taki taha tuʻusi ʻene koane ʻi he ngoue: pea utu ʻe he angahala ʻae fua ʻoe vaine.
7 Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
ʻOku nau fai ke mohe taʻekafu ʻae telefua, pea ʻikai ha kafu ʻi he momoko.
8 Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
ʻOku nau viviku ʻi he ngaahi ʻuha mei he moʻunga, mo nau fāufuaʻi ʻae maka ko e taʻehamaluʻanga.
9 Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
ʻOku hamusi ʻe he niʻihi ʻae tamai mate mei he huhu, pea maʻu ʻae kofu ʻoe masiva ko e totongi.
10 Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
ʻOku nau fai ke ʻalu telefua ia ʻo taʻehakofu, ʻonau ʻave ʻae ū uite mei he fiekaia;
11 Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
ʻOku nau fai lolo ʻi honau ngaahi loto ʻā, ʻo molomoloki ʻae ngaahi tataʻoʻanga uaine, mo nau fieinu.
12 Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
ʻOku toʻe ʻae kakai mei he loto kolo, pea tangi kalanga ʻae laumālie ʻoe mamahiʻia: kae ʻikai ke tokangaʻi ʻe he ʻOtua.
13 Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
“Ko kinautolu ni ʻoku nau angatuʻu ki he maama; ʻoku ʻikai ke nau ʻilo hono ngaahi hala ʻoʻona, pe nofomaʻu ʻi hono ngaahi ʻaluʻanga.
14 Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
ʻOku tuʻu fakataha ʻae fakapō mo e maama ʻo ne tāmateʻi ʻae masiva mo e vaivai, pea tatau ia ʻi he poʻuli mo ha kaihaʻa.
15 И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
ʻOku tatali ʻae mata ʻoe tono fefine ki he efiafi poʻuli, ʻo ne pehē, ‘ʻE ʻikai sio ha mata kiate au,’ pea ne fakapuli hono mata.
16 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
ʻOka poʻuli ʻoku nau keli ki he ngaahi fale, ʻaia naʻa nau fakaʻilongaʻi moʻonautolu ʻi he kei ʻaho, ʻoku ʻikai ke nau ʻilo ʻae maama.
17 Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
He ʻoku tatau kiate kinautolu ʻae pongipongi mo e malumalu ʻoe mate: pea ka ʻiloa, ʻoku nau ʻi he lilika ʻoe malumalu ʻoe mate.
18 Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
“ʻOku ʻalu vave ia ʻo hangē ko e vaitafe; kuo fakamalaʻia honau tofiʻa ʻi he fonua: ʻoku ʻikai mamata ia ki he hala ʻoe ngaahi ngoue vaine.
19 Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol )
Ko e laʻā mo e pupuha ʻoku faʻao ai ʻae ngaahi vai ʻuha hinehina: ʻoku pehē ʻae faʻitoka kiate kinautolu kuo fai angahala. (Sheol )
20 Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
ʻE fakangaloʻi ia ʻe he manāva; ʻe kai melie ia ʻe he kelemutu; ʻe ʻikai toe manatuʻi ia; pea ʻe fesiʻi ʻae angahala ʻo hangē ko e ʻakau.
21 Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
ʻOku ne fai kovi ki he paʻa naʻe ʻikai fānau: pea ʻoku ʻikai fai lelei ki he fefine kuo mate hono husepāniti.
22 Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
ʻOku ne toho ʻaki ʻe hono mālohi ʻae kakai mālohi: ʻoku ne tuʻuhake, pea ʻikai ʻilo ʻe ha taha pe te ne moʻui.
23 Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
Neongo ʻene foaki kiate ia ʻae nofo fiemālie, ʻaia ʻoku ne falala ki ai; ka ʻoku ne ʻafioʻi honau ngaahi hala.
24 Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
ʻOku hakeakiʻi ʻakinautolu ʻo fuoloa siʻi pe, ka ʻe mole leva, pea fakahifo ki lalo; ʻoku toʻo atu ʻakinautolu ʻo hangē ko e kakai fulipē, pea tutuʻu ʻo hangē ko e ngaahi fua ʻoe uite.
25 Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
Pea kapau ʻoku ʻikai pehē, ko hai te ne fakaʻilo ʻeku loi, mo fakataʻeʻaonga ʻeku lea?”