Књига о Јову 24
1 Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
ab Omnipotente non sunt abscondita tempora qui autem noverunt eum ignorant dies illius
2 Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
alii terminos transtulerunt diripuerunt greges et paverunt eos
3 Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
asinum pupillorum abigerunt et abstulerunt pro pignore bovem viduae
4 Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
subverterunt pauperum viam et oppresserunt pariter mansuetos terrae
5 Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
alii quasi onagri in deserto egrediuntur ad opus suum vigilantesque ad praedam praeparant panem liberis
6 Жању њиву и беру виноград који није њихов;
agrum non suum demetunt et vineam eius quem vi oppresserunt vindemiant
7 Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
nudos dimittunt homines indumenta tollentes quibus non est operimentum in frigore
8 Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
quos imbres montium rigant et non habentes velamen amplexantur lapides
9 Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
vim fecerunt depraedantes pupillos et vulgum pauperem spoliaverunt
10 Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
nudis et incedentibus absque vestitu et esurientibus tulerunt spicas
11 Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
inter acervos eorum meridiati sunt qui calcatis torcularibus sitiunt
12 Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
de civitatibus fecerunt viros gemere et anima vulneratorum clamavit et Deus inultum abire non patitur
13 Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
ipsi fuerunt rebelles luminis nescierunt vias eius nec reversi sunt per semitas illius
14 Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
mane primo consurgit homicida interficit egenum et pauperem per noctem vero erit quasi fur
15 И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
oculus adulteri observat caliginem dicens non me videbit oculus et operiet vultum suum
16 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
perfodit in tenebris domos sicut in die condixerant sibi et ignoraverunt lucem
17 Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
si subito apparuerit aurora arbitrantur umbram mortis et sic in tenebris quasi in luce ambulant
18 Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
levis est super faciem aquae maledicta sit pars eius in terra nec ambulet per viam vinearum
ad nimium calorem transeat ab aquis nivium et usque ad inferos peccatum illius (Sheol h7585)
20 Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
obliviscatur eius misericordia dulcedo illius vermes non sit in recordatione sed conteratur quasi lignum infructuosum
21 Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
pavit enim sterilem et quae non parit et viduae bene non fecit
22 Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
detraxit fortes in fortitudine sua et cum steterit non credet vitae suae
23 Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
dedit ei Deus locum paenitentiae et ille abutitur eo in superbiam oculi autem eius sunt in viis illius
24 Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
elevati sunt ad modicum et non subsistent et humiliabuntur sicut omnia et auferentur et sicut summitates spicarum conterentur
25 Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
quod si non est ita quis me potest arguere esse mentitum et ponere ante Deum verba mea
