Књига о Јову 24
1 Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
Why, seeing times [are] not hid from the Almighty, do they that know him not see his days?
2 Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
[Some] remove the landmarks: they violently take away flocks, and [their] feed.
3 Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
They drive away the ass of the fatherless, they take the widow's ox for a pledge.
4 Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
They turn the needy out of the way: the poor of the earth hide themselves together.
5 Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
Behold, [as] wild asses in the desert, they go forth to their work; rising betimes for a prey: the wilderness [yieldeth] food for them [and] for [their] children.
6 Жању њиву и беру виноград који није њихов;
They reap [every one] his corn in the field: and they gather the vintage of the wicked.
7 Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
They cause the naked to lodge without clothing, that [they have] no covering in the cold.
8 Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
They are wet with the showers of the mountains, and embrace the rock for want of a shelter.
9 Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
They pluck the fatherless from the breast, and take a pledge of the poor.
10 Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
They cause [him] to go naked without clothing, and they take away the sheaf [from] the hungry;
11 Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
[Who] make oil within their walls, [and] tread [their] wine-presses, and suffer thirst.
12 Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
Men groan from out of the city, and the soul of the wounded crieth out: yet God layeth not folly [to them].
13 Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
They are of those that rebel against the light; they know not its ways, nor abide in its paths.
14 Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
The murderer rising with the light killeth the poor and needy, and in the night is as a thief.
15 И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
The eye also of the adulterer waiteth for the twilight, saying, No eye shall see me: and disguiseth [his] face.
16 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
In the dark they dig through houses, [which] they had marked for themselves in the day-time: they know not the light.
17 Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
For the morning [is] to them even as the shades of death: if [one] knoweth [them], [they are in] the terrors of the shades of death.
18 Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
He [is] swift as the waters; their portion is cursed in the earth: he beholdeth not the way of the vineyards.
Drouth and heat consume the snow-waters: [so doth] the grave [those who] have sinned. (Sheol h7585)
20 Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
The womb shall forget him; the worm shall feed sweetly on him; he shall be no more remembered; and wickedness shall be broken as a tree.
21 Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
He oppresseth the barren [that] beareth not: and doeth not good to the widow.
22 Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
He draweth also the mighty with his power: he riseth up, and no [man] is sure of life.
23 Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
[Though] it is given him [to be] in safety, on which he resteth; yet his eyes [are] upon their ways.
24 Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
They are exalted for a little while, but are gone and brought low; they are taken out of the way as all [others], and cut off as the tops of the ears of corn.
25 Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
And if [it is] not [so] now, who will make me a liar, and make my speech of no worth?
