Књига о Јову 24
1 Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
Why are not times treasured up by the Almighty? And why do not they who know him see his days?
2 Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
They remove landmarks; They take away flocks by violence, and pasture them.
3 Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
They drive away the ass of the fatherless, And take the widow's ox for a pledge.
4 Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
They push the needy from the way; All the poor of the land are forced to hide themselves.
5 Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
Behold, like wild asses of the desert, they go forth to their work; They search for prey; The wilderness supplieth them food for their children.
6 Жању њиву и беру виноград који није њихов;
In the fields they reap the harvest, And gather the vintage of the oppressor.
7 Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
They lodge naked, without clothing, And without covering from the cold.
8 Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
They are drenched with the mountain showers, And embrace the rock for want of shelter.
9 Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
The fatherless are torn from the breast, And the garment of the needy is taken for a pledge.
10 Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
They go naked, without clothing, And carry the sheaf hungry.
11 Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
They make oil within their walls, And tread the wine-vat, yet suffer thirst.
12 Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
From anguish the dying groan, And the wounded cry aloud; And God regardeth not their prayer!
13 Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
Others hate the light; They know not its ways, And abide not in its paths.
14 Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
With the light ariseth the murderer; He killeth the poor and needy; In the night he is as a thief.
15 И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
The eye of the adulterer watcheth for the twilight; He saith, “No eye will see me,” And putteth a mask upon his face.
16 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
In the dark they break into houses; In the daytime they shut themselves up; They are strangers to the light.
17 Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
The morning is to them the very shadow of death; They are familiar with the terrors of the shadow of death.
18 Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
Light are they on the face of the waters; They have an accursed portion in the earth; They come not near the vineyards.
As drought and heat consume the snow waters, So doth the grave the wicked. (Sheol h7585)
20 Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
His own mother forgetteth him; The worm feedeth sweetly on him; He is no more remembered, And iniquity is broken like a tree.
21 Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
He oppresseth the barren, that hath not borne, And doeth not good to the widow.
22 Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
He taketh away the mighty by his power; He riseth up, and no one is sure of life.
23 Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
God giveth them security, so that they are confident; His eyes are upon their ways.
24 Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
They are exalted; —in a little while they are gone! They are brought low, and die, like all others; And like the topmost ears of corn are they cut off.
25 Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
If it be not so, who will confute me, And show my discourse to be worthless?
