Књига о Јову 24
1 Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
Hvorfor har ej den Almægtige opsparet Tider, hvi faar de, som kender ham, ikke hans Dage at se?
2 Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
De onde flytter Markskel, ranede Hjorde har de paa Græs.
3 Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
faderløses Æsel fører de bort, tager Enkens Okse som Borgen:
4 Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
de trænger de fattige af Vejen. Landets arme maa alle skjule sig.
5 Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
Som vilde Æsler i Ørkenen gaar de ud til deres Gerning søgende efter Næring; Steppen er Brød for Børnene.
6 Жању њиву и беру виноград који није њихов;
De høster paa Marken om Natten, i Rigmandens Vingaard sanker de efter.
7 Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
Om Natten ligger de nøgne, uden Klæder, uden Tæppe i Kulden.
8 Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
De vædes af Bjergenes Regnskyl, klamrer sig af Mangel paa Ly til Klippen.
9 Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
— Man river den faderløse fra Brystet, tager den armes Barn som Borgen. —
10 Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
Nøgne vandrer de, uden Klæder, sultne bærer de Neg;
11 Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
mellem Murene presser de Olie, de træder Persen og tørster.
12 Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
De drives fra By og Hus, og Børnenes Hunger skriger. Men Gud, han ænser ej vrangt.
13 Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
Andre hører til Lysets Fjender, de kender ikke hans Veje og holder sig ej paa hans Stier:
14 Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
Før det lysner, staar Morderen op, han myrder arm og fattig; om Natten sniger Tyven sig om;
15 И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
Horkarlens Øje lurer paa Skumring, han tænker: »Intet Øje kan se mig!« og skjuler sit Ansigt under en Maske.
16 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
I Mørke bryder de ind i Huse, de lukker sig inde om Dagen, thi ingen af dem vil vide af Lys.
17 Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
For dem er Mørket Morgen, thi de er kendt med Mørkets Rædsler.
18 Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
Over Vandfladen jages han hen, hans Arvelod i Landet forbandes, han færdes ikke paa Vejen til Vingaarden.
Som Tørke og Hede tager Snevand, saa Dødsriget dem, der har syndet. (Sheol h7585)
20 Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
Han er glemt paa sin Hjemstavns Torv, hans Storhed kommes ej mer i Hu, Uretten knækkes som Træet.
21 Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
Han var ond mod den golde, der ikke fødte, mod Enken gjorde han ikke vel;
22 Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
dem, det gik skævt, rev han bort i sin Vælde. Han staar op og er ikke tryg paa sit Liv,
23 Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
han styrtes uden Haab og Støtte, og paa hans Veje er idel Nød.
24 Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
Hans Storhed er stakket, saa er han ej mer, han bøjes og skrumper ind som Melde og skæres af som Aksenes Top.
25 Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
Og hvis ikke — hvo gør mig til Løgner, hvo gør mine Ord til intet?
