Књига о Јову 24

1 Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?

2 Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;

3 Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;

4 Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.

5 Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;

6 Жању њиву и беру виноград који није њихов;

7 Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,

8 Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.

9 Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.

10 Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.

11 Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.

12 Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.

13 Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.

14 Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.

15 И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.

16 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.

17 Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.

18 Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.

19 Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)

20 Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.

21 Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.

22 Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.

23 Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.

24 Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.

25 Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?