Књига о Јову 23

1 А Јов одговори и рече:

Entonces Job respondió,

2 Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.

“Incluso hoy mi queja es rebelde. Su mano pesa a pesar de mis gemidos.

3 О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,

¡Oh, si supiera dónde puedo encontrarlo! ¡Que pueda llegar incluso a su asiento!

4 Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

Yo pondría mi causa en orden ante él, y llenarme la boca de argumentos.

5 Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.

Yo sabría las palabras que él me respondería, y entender lo que me decía.

6 Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

¿Acaso quiere enfrentarse a mí con la grandeza de su poder? No, pero me escucharía.

7 Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.

Allí los rectos podrían razonar con él, para que sea liberado para siempre de mi juez.

8 Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;

“Si voy al este, no está allí. Si voy al oeste, no puedo encontrarlo.

9 Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.

Trabaja hacia el norte, pero no lo veo. Se gira hacia el sur, pero no consigo verle.

10 Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

Pero él conoce el camino que tomo. Cuando me haya probado, saldré como el oro.

11 По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.

Mi pie se ha mantenido firme a sus pasos. He mantenido su camino, y no me he apartado.

12 Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.

No me he apartado del mandamiento de sus labios. He atesorado las palabras de su boca más que mi comida necesaria.

13 Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.

Pero él está solo, ¿y quién puede oponerse a él? Lo que su alma desea, incluso eso hace.

14 И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.

Porque él realiza lo que me ha sido asignado. Muchas cosas así están con él.

15 Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.

Por eso me aterra su presencia. Cuando lo considero, me da miedo.

16 Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

Porque Dios ha hecho desfallecer mi corazón. El Todopoderoso me ha aterrorizado.

17 Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?

Porque no fui cortado antes de la oscuridad, tampoco cubrió la espesa oscuridad de mi cara.