< Књига о Јову 23 >
2 Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
Również dziś moja skarga jest gorzka, [choć] moje nieszczęście jest cięższe niż moje jęki.
3 О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,
O gdybym wiedział, gdzie mógłbym go znaleźć, udałbym się aż do jego tronu.
4 Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
Przedstawiłbym mu [swoją] sprawę, a moje usta napełniłbym dowodami;
5 Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.
Poznałbym słowa jego odpowiedzi i zrozumiałbym, co chce mi powiedzieć.
6 Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
Czy w swojej wielkiej mocy będzie się spierał ze mną? Nie, raczej sam doda mi [siły].
7 Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.
Tam człowiek prawy rozprawiałby z nim, a ja na zawsze byłbym wolny od mojego sędziego.
8 Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;
[Ale] oto idę prosto, a jego nie ma; cofam się, a nie dostrzegam go.
9 Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
[Idę] w lewo, gdzie on działa, a nie oglądam go; idę na prawo, a nie widzę go.
10 Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
Gdyż on zna drogę, którą kroczę; kiedy mnie doświadczy, wyjdę jak złoto.
11 По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.
Moja noga trzymała się jego śladu, przestrzegałem jego drogi i nie zbaczałem [z niej].
12 Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
Od przykazania jego ust nie odchodziłem; ceniłem słowa jego ust bardziej niż mój własny [pokarm].
13 Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.
Lecz on jest [niezmienny], któż go odwróci? Czego bowiem jego dusza zapragnie, to uczyni;
14 И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.
Bo on wykona, co postanowił o mnie; u niego jest wiele takich [przykładów].
15 Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.
Dlatego drżę przed jego obliczem; gdy to rozważam, lękam się go.
16 Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
Bóg osłabił moje serce, Wszechmocny mnie zatrwożył.
17 Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?
O mało bowiem nie zginąłem od ciemności, [nie] zakrył mroku przed moim obliczem.