Књига о Јову 23
1 А Јов одговори и рече:
And Job answereth and saith: —
2 Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
Also — to-day [is] my complaint bitter, My hand hath been heavy because of my sighing.
3 О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,
O that I had known — and I find Him, I come in unto His seat,
4 Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
I arrange before Him the cause, And my mouth fill [with] arguments.
5 Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.
I know the words He doth answer me, And understand what He saith to me.
6 Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
In the abundance of power doth He strive with me? No! surely He putteth [it] in me.
7 Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.
There the upright doth reason with Him, And I escape for ever from my judge.
8 Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;
Lo, forward I go — and He is not, And backward — and I perceive him not.
9 Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
[To] the left in His working — and I see not, He is covered [on] the right, and I behold not.
10 Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
For He hath known the way with me, He hath tried me — as gold I go forth.
11 По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.
On His step hath my foot laid hold, His way I have kept, and turn not aside,
12 Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
The command of His lips, and I depart not. Above my allotted portion I have laid up The sayings of His mouth.
13 Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.
And He [is] in one [mind], And who doth turn Him back? And His soul hath desired — and He doth [it].
14 И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.
For He doth complete my portion, And many such things [are] with Him.
15 Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.
Therefore, from His presence I am troubled, I consider, and am afraid of Him.
16 Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
And God hath made my heart soft, And the Mighty hath troubled me.
17 Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?
For I have not been cut off before darkness, And before me He covered thick darkness.
