< Књига о Јову 22 >
1 А Елифас Теманац одговори и рече:
Temanlı Elifaz şöyle yanıtladı:
2 Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.
“İnsan Tanrı'ya yararlı olabilir mi? Bilge kişinin bile O'na yararı dokunabilir mi?
3 Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане?
Doğruluğun Her Şeye Gücü Yeten'e ne zevk verebilir, Kusursuz yaşamın O'na ne kazanç sağlayabilir?
4 Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?
Seni azarlaması, dava etmesi O'ndan korktuğun için mi?
5 Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја?
Kötülüğün büyük, Günahların sonsuz değil mi?
6 Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.
Çünkü kardeşlerinden nedensiz rehin alıyor, Onları soyuyordun.
7 Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.
Yorguna su içirmedin, Açtan ekmeği esirgedin;
8 Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.
Ülkeye bileğinle sahip oldun, Saygın biri olarak orada yaşadın.
9 Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.
Dul kadınları eli boş çevirdin, Öksüzlerin kolunu kanadını kırdın.
10 Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.
Bu yüzden her yanın tuzaklarla çevrili, Ansızın gelen korkuyla yılıyorsun,
11 И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.
Her şey kararıyor, göremez oluyorsun, Seller altına alıyor seni.
12 Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо.
“Tanrı göklerin yükseklerinde değil mi? Yıldızlara bak, ne kadar yüksekteler!
13 Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити?
Sen ise, ‘Tanrı ne bilir?’ diyorsun, ‘Zifiri karanlığın içinden yargılayabilir mi?
14 Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.
Koyu bulutlar O'na engeldir, göremez, Gökkubbenin üzerinde dolaşır.’
15 Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,
Kötülerin yürüdüğü Eski yolu mu tutacaksın?
16 Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом?
Onlar ki, vakitleri gelmeden çekilip alındılar, Temellerini sel bastı.
17 Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?
Tanrı'ya, ‘Bizden uzak dur!’ dediler, ‘Her Şeye Gücü Yeten bize ne yapabilir?’
18 А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене.
Ama onların evlerini iyilikle dolduran O'ydu. Bunun için kötülerin öğüdü benden uzak olsun.
19 Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се.
“Doğrular onların yıkımını görüp sevinir, Suçsuzlar şöyle diyerek eğlenir:
20 Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ.
‘Düşmanlarımız yok edildi, Malları yanıp kül oldu.’
21 Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро.
“Tanrı'yla dost ol, barış ki, Bolluğa eresin.
22 Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом.
Ağzından çıkan öğretiyi benimse, Sözlerini yüreğinde tut.
23 Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,
Her Şeye Gücü Yeten'e dönersen, eski haline kavuşursun. Kötülüğü çadırından uzak tutar,
24 Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.
Altınını yere, Ofir altınını vadideki çakılların arasına atarsan,
25 И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.
Her Şeye Gücü Yeten senin altının, Değerli gümüşün olur.
26 Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.
O zaman Her Şeye Gücü Yeten'den zevk alır, Yüzünü Tanrı'ya kaldırırsın.
27 Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш.
O'na dua edersin, dinler seni, Adaklarını yerine getirirsin.
28 Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело.
Neye karar verirsen yapılır, Yollarını ışık aydınlatır.
29 Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.
İnsanlar seni alçaltınca, güvenini yitirme, Çünkü Tanrı alçakgönüllüleri kurtarır.
30 Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.
O suçsuz olmayanı bile kurtarır, Senin ellerinin temizliği sayesinde kurtulur suçlu.”