Књига о Јову 22
1 А Елифас Теманац одговори и рече:
Saa tog Temaniten Elifaz til Orde og sagde:
2 Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.
Gavner et Menneske Gud? Nej, den kloge gavner sig selv.
3 Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане?
Har den Almægtige godt af din Retfærd, Vinding af, at din Vandel er ret?
4 Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?
Revser han dig for din Gudsfrygt? Eller gaar han i Rette med dig derfor?
5 Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја?
Er ikke din Ondskab stor og din Brøde uden Ende?
6 Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.
Thi du pantede Brødre uden Grund, trak Klæderne af de nøgne,
7 Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.
gav ikke den trætte Vand at drikke og nægted den sultne Brød.
8 Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.
Den mægtige — hans var Landet, den hædrede boede der.
9 Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.
Du lod Enker gaa tomhændet bort, knuste de faderløses Arme.
10 Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.
Derfor var der Snarer omkring dig, og Rædsel ængsted dig brat.
11 И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.
Dit Lys blev Mørke, du kan ej se, og Strømme af Vand gaar over dig!
12 Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо.
Er Gud ej i højen Himmel? Se Stjernernes Tinde, hvor højt de staar!
13 Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити?
Dog siger du: »Hvad ved Gud, holder han Dom bag sorten Sky?
14 Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.
Skyerne skjuler ham, saa han ej ser, paa Himlens Runding gaar han!«
15 Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,
Vil du følge Fortidens Sti, som Urettens Mænd betraadte,
16 Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом?
de, som i Utide reves bort, hvis Grundvold flød bort som en Strøm,
17 Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?
som sagde til Gud: »Gaa fra os! Hvad kan den Almægtige gøre os?«
18 А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене.
Og han havde dog fyldt deres Huse med godt. Men de gudløses Raad er ham fjernt.
19 Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се.
De retfærdige saa det og glædede sig, den uskyldige spottede dem:
20 Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ.
For vist, vore Fjender forgik, og Ild fortæred de sidste af dem.
21 Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро.
Bliv Ven med ham og hold Fred, derved vil der times dig Lykke;
22 Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом.
tag dog mod Lærdom af ham og læg dig hans Ord paa Sinde!
23 Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,
Vender du ydmygt om til den Almægtige, fjerner du Uretten fra dit Telt,
24 Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.
kaster du Guldet paa Jorden, Ofirguldet blandt Bækkenes Sten,
25 И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.
saa den Almægtige bliver dit Guld, hans Lov dit Sølv,
26 Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.
ja, da skal du fryde dig over den Almægtige og løfte dit Aasyn til Gud.
27 Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш.
Beder du til ham, hører han dig, indfri kan du, hvad du har lovet;
28 Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело.
hvad du sætter dig for, det lykkes, det lysner paa dine Veje;
29 Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.
thi stolte, hovmodige ydmyger han, men hjælper den, der slaar Øjnene ned;
30 Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.
han frelser uskyldig Mand; det sker ved hans Hænders Renhed!
