Књига о Јову 21
1 А Јов одговори и рече:
Y respondió Job, y dijo:
2 Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
Oíd atentamente mi palabra, y sea esto por vuestros consuelos.
3 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
Soportádme, y yo hablaré; y después que hubiere hablado, escarnecéd.
4 Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
¿Hablo yo a algún hombre? y si es así, ¿por qué no se angustiará mi espíritu?
5 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
Mirádme, y espantáos, y ponéd la mano sobre la boca.
6 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
Que cuando yo me acuerdo, me asombro; y toma temblor mi carne.
7 Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
¿Por qué viven los impíos, y se envejecen, y aun crecen en riquezas?
8 Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
Su simiente con ellos, compuesta delante de ellos; y sus renuevos delante de sus ojos.
9 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
Sus casas seguras de temor, ni hay sobre ellos azote de Dios.
10 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
Sus toros engendran y no yerran: paren sus vacas y no amueven.
11 Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
Echan sus chiquitos como manada de ovejas, y sus hijos andan saltando.
12 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
A son de tamboril y de vihuela saltan; y se huelgan al son del órgano.
Gastan sus días en bien, y en un momento descienden a la sepultura. (Sheol h7585)
14 А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
Y dicen a Dios: Apártate de nosotros, que no queremos el conocimiento de tus caminos.
15 Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
¿Quién es el Todopoderoso para que le sirvamos? ¿y de qué nos aprovechará que oremos a él?
16 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
He aquí, que su bien no está en su mano: el consejo de los impíos lejos esté de mí.
17 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
¡Oh cuántas veces la antorcha de los impíos es apagada; y viene sobre ellos su contrición; y con su ira Dios les reparte dolores!
18 Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
Serán como la paja delante del viento, y como el tamo que arrebata el torbellino.
19 Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
Dios guardará para sus hijos su violencia; y le dará su pago, para que conozca.
20 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
Verán sus ojos su quebranto; y beberá de la ira del Todopoderoso.
21 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
Porque ¿qué deleite tendrá él de su casa después de sí, siendo cortado el número de sus meses?
22 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
¿Enseñará él a Dios sabiduría, juzgando él las alturas?
23 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
Este morirá en la fortaleza de su hermosura todo quieto y pacífico.
24 Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
Sus pechos están llenos de leche, y sus huesos serán regados de tuétano.
25 А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
Y estotro morirá con amargo ánimo, y no comerá con bien.
26 Обојица леже у праху, и црви их покривају.
Juntamente yacerán sobre la tierra, y gusanos los cubrirán.
27 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
He aquí, que yo conozco vuestros pensamientos, y las imaginaciones que contra mí forjáis.
28 Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
Porque decís: ¿Qué es de la casa del príncipe? ¿y qué es de la tienda de las moradas de los impíos?
29 Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
¿No habéis preguntado a los que pasan por los caminos, cuyas señas no negaréis?
30 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
Que el malo es guardado del día de la contrición, del día de las iras son llevados.
31 Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
¿Quién le denunciará en su cara su camino? ¿y de lo que él hizo, quién le dará el pago?
32 Али се износи у гробље и остаје у гомили.
Porque él ya será llevado a los sepulcros, y en el montón permanecerá.
33 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
Los terrones del arroyo le serán ya dulces; y tras de él será llevado todo hombre, y antes de él no hay número.
34 Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
¿Cómo pues me consoláis en vano, pues vuestras respuestas quedan por mentira?
