Књига о Јову 21
1 А Јов одговори и рече:
Entonces Job respondió,
2 Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
“Escucha con atención mi discurso. Que esto te sirva de consuelo.
3 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
Permíteme, y yo también hablaré. Después de que yo haya hablado, burlate.
4 Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
En cuanto a mí, ¿es mi queja ante el hombre? ¿Por qué no debería estar impaciente?
5 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
Mírame y asómbrate. Pon la mano en la boca.
6 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
Cuando me acuerdo, me siento turbado. El horror se apodera de mi carne.
7 Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
“¿Por qué viven los malvados? ¿envejecer, sí, y hacerse poderoso en el poder?
8 Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
Su hijo está establecido con ellos ante sus ojos, su descendencia ante sus ojos.
9 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
Sus casas están a salvo del miedo, ni la vara de Dios sobre ellos.
10 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
Sus toros se reproducen sin falta. Sus vacas paren y no abortan.
11 Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
Envían a sus pequeños como un rebaño. Sus hijos bailan.
12 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Cantan al son de la pandereta y el arpa, y se regocijan con el sonido de la pipa.
Pasan sus días en la prosperidad. En un instante bajan al Seol. (Sheol h7585)
14 А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
Le dicen a Dios: “Apártate de nosotros”, porque no queremos saber de tus costumbres.
15 Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
¿Qué es el Todopoderoso, para que le sirvamos? ¿Qué provecho vamos a tener si le rezamos?
16 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
He aquí que su prosperidad no está en su mano. El consejo de los malvados está lejos de mí.
17 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
“Cuántas veces se apaga la lámpara de los impíos, que su calamidad venga sobre ellos, que Dios reparte penas en su ira?
18 Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
Cuántas veces son como rastrojos ante el viento, como paja que se lleva la tormenta?
19 Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
Dices: “Dios hace recaer su iniquidad sobre sus hijos”. Que se recompense a sí mismo, para que lo sepa.
20 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
Que sus propios ojos vean su destrucción. Que beba de la ira del Todopoderoso.
21 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
Pues qué le importa su casa después de él, cuando el número de sus meses se corta?
22 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
“¿Alguien enseñará el conocimiento de Dios, ya que juzga a los que están en lo alto?
23 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
Uno muere con todas sus fuerzas, estando totalmente a gusto y tranquilo.
24 Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
Sus cubos están llenos de leche. La médula de sus huesos se humedece.
25 А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
Otro muere en la amargura del alma, y nunca sabe bien.
26 Обојица леже у праху, и црви их покривају.
Se acuestan por igual en el polvo. El gusano los cubre.
27 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
“He aquí que conozco tus pensamientos, los planes con los que me equivocas.
28 Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
Porque decís: “¿Dónde está la casa del príncipe? ¿Dónde está la tienda en la que vivían los malvados?
29 Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
¿No has preguntado a los caminantes? ¿No conoces sus evidencias?
30 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
que el hombre malo está reservado para el día de la calamidad, que son llevados al día de la ira?
31 Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
¿Quién declarará su camino a la cara? ¿Quién le pagará lo que ha hecho?
32 Али се износи у гробље и остаје у гомили.
Sin embargo, será llevado a la tumba. Los hombres vigilarán la tumba.
33 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
Los terrones del valle serán dulces para él. Todos los hombres irán detrás de él, como hubo innumerables antes de él.
34 Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
Así quecómo puedes consolarme con tonterías, porque en sus respuestas sólo queda la falsedad”.
