Књига о Јову 21
1 А Јов одговори и рече:
Ipapo Jobho akapindura akati:
2 Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
“Teereresa mashoko angu; uku ngakuve kunyaradza kwaunondipa.
3 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
Ndiitire mwoyo murefu ndichitaura hangu, uye kana ndapedza kutaura, urambe uchiseka hako.
4 Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
“Ko, kunyunyuta kwangu kwakanangana nomunhu here? Ndingatadza seiko kuora mwoyo?
5 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
Nditarire ushamiswe; ufumbire muromo wako noruoko.
6 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
Ndinotya, pandinofunga izvi; kudedera kunobata muviri wangu.
7 Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
Nemhaka yeiko vakaipa vachirarama, vachikwegura uye vachiwedzerwa simba?
8 Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
Vanoona vana vavo vachikura ivo vachiri vapenyu, zvizvarwa zvavo pamberi pavo.
9 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
Misha yavo igere zvakanaka uye haina chainotya; shamhu yaMwari haisi pamusoro pavo.
10 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
Hando dzavo hadzikonewi kubereka, mhou dzavo dzinobereka mhuru dzisingasvodzi.
11 Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
Vanobudisa vana vavo seboka ramakwai; vapwere vavo vanopembera vachitamba.
12 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Vanoimba vachiridzirwa tambureni nembira; vanofarira kurira kwenyere.
Vanopedza makore avo mukubudirira uye vanopinda muguva nenguva isipi. (Sheol h7585)
14 А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
Kunyange zvakadaro vanoti kuna Mwari, ‘Tisiyei takadaro! Hatina hanya nokuziva nzira dzenyu.
15 Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
Wamasimba Ose ndianiko, kuti timushumire? Tinowaneiko kana tikamunamata?’
16 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
Asi kubudirira kwavo hakusi mumaoko avo, naizvozvo ndinomira kure nerangano yevakaipa.
17 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
“Kunyange zvakadaro, kanganiko kanodzimwa mwenje wevakaipa? Kanganiko vachiwirwa nenjodzi, magumo anotarwa naMwari mukutsamwa kwake?
18 Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
Vanofanana namakoto anopeperetswa nemhepo runganiko, sehundi inokukurwa nedutu?
19 Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
Zvinonzi, ‘Mwari anochengetera vana vomunhu kutongwa.’ Ngaamutsive iye amene, kuitira kuti agozviziva!
20 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
Meso ake pachake ngaaone kuparadzwa kwake; iye ngaanwe kutsamwa kwoWamasimba Ose.
21 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
Nokuti ane hanya yeiko nemhuri yaanosiya shure, mwedzi yaakagoverwa zvoyopera?
22 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
“Ko, pane munhu angagona kudzidzisa ruzivo kuna Mwari here, iye achitonga kunyange vari pamusoro-soro?
23 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
Mumwe munhu anofa achine simba rake rizere, akachengetedzeka uye akagadzikana,
24 Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
muviri wake wakagwinya, mapfupa ake azere nomwongo.
25 А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
Mumwe munhu anofa ane shungu dzomwoyo, asina kumbonakidzwa nezvipi zvazvo zvakanaka.
26 Обојица леже у праху, и црви их покривају.
Vanovata muguruva pamwe chete, uye honye dzinovafukidza vose.
27 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
“Ndinoziva chose zvamunofunga, iwo mano amungandikanganisa nawo.
28 Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
Imi munoti, ‘Imba yomunhu mukuru iripiko zvino, iwo matende aigarwa navanhu vakaipa?’
29 Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
Hauna kumbobvunza vafambi vaya here? Hauna kuva nehanya nenhoroondo dzavo here,
30 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
dzokuti munhu akaipa anodarikwa pazuva renjodzi, kuti anorwirwa pazuva rokutsamwa?
31 Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
Ndianiko anotsoropodza mafambiro ake pachena? Ndianiko anomuripira pane zvaakaita?
32 Али се износи у гробље и остаје у гомили.
Iye anotakurwa achiendeswa kuguva, uye rinda rake rinorindwa.
33 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
Ivhu romunhika rinotapira kwaari; vanhu vose vanomutevera, uye anotungamirirwa navazhinji vasingaverengeki.
34 Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
“Saka mungandinyaradza sei nezvisina maturo? Hapana chasara pakupindura kwenyu asi nhema dzoga!”
