< Књига о Јову 21 >

1 А Јов одговори и рече:
Le hoe ty natoi’ Iobe:
2 Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
Tsatsiho o entakoo; ehe t’ie ro hamere anahareo.
3 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
Iheveo hey hivolañe, ie fa nivolañe, le mañinjea.
4 Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
Aa naho izaho, ondaty hao ty itoreovako? Ino ty tsy hahatsimboetse ahy?
5 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
Isaho iraho vaho ilatsao: akapefo am-pitàñe ty falie.
6 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
Ie mahatiahy iraho, le embetse; fitititihañe ty mangazoñe ty vatako.
7 Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
Akore te mbe veloñe o tsereheñeo, miha-bey, vaho mitombo an-kaozarañe?
8 Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
Mitrao-pimoneñe am’iareo, am-pahaisaha’ iareo o ana’eo, añatrefam-pihaino’ iareo o tarira’eo.
9 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
Soa-aro tsy an-kahembañañe o akiba’eo; tsy am’ iereo ty kobain’Añahare.
10 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
Mitongoñe o añombelahi’eo fa tsy milesa; miterake o añombe vave’eo fa tsy mandoly.
11 Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
Ampidadà’ iereo hoe lia raike o ana’eo; mitrekatreka o keleia’eo.
12 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Kantsáñe naho marovany ty arahe’ iareo takasy, vaho mifale ami’ty feon-tsoly.
13 Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)
Gadoñe’ iereo am-pibodobodoañe o andro’eo vaho mizotso mb’an-kibory ao am-pierañerañañe. (Sheol h7585)
14 А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
Ie nanao ty hoe aman’ Añahare: Adono zahay! Tsy fañiria’ay ty hahafohiñe o sata’oo.
15 Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
Ia ze o El-Sadai zao, hitoroña’ay? Ino ty ho tombo’e ho anay te ihalalia’ay?
16 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
Heheke, tsy am-pità’ iareo ty hasoa, lavits’ahy ty famerea’ o lo-tserekeo.
17 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
Im-pire hao te akipeke ty failo’ o tsivokatseo? Im-pire t’ie ivovoa’ ty hankàñe? Ie anjarà’e ty tivontivoñe ty amy haviñera’ey.
18 Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
Boka-maike miatre-tioke iereo, hoe kafo’e aboelen-tio-bey?
19 Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
[Hoe nahareo: ] Ahajan’ Añahare ho amo ana’eo o tahi’eo. Ehe te hañondroke ama’e t’i Andrianañahare, hahafohina’e.
20 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
Apoho ho oni-pihaino’e ty firotsaha’e, hitohofa’e ty haviñera’ i El-Sadai.
21 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
Haoñe’e hao i hasavereña’e hanonjohy azey, apota’e hao te voaiake o vola’eo?
22 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
Ia ty hañoke hilala aman’Añahare kanao Ie ro mizaka o an-dikerañeo?
23 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
Mihomak’ ami’ty haañoña’e ty raike, ie miaiñañoleñañe am-panintsiñañe.
24 Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
Pea ronono o korobo’eo, lendeñe o betron-taola’eo.
25 А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
Mivetrake ka ty aman-kafairan-troke, le lia’e tsy nitsopeke raha mafiry.
26 Обојица леже у праху, и црви их покривају.
Songa mandre andebok’ ao, sindre saroñan-oletse.
27 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
Eka, fantako ty fikitroha’ areo, ty fikililia’ areo hañaraty ahy.
28 Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
Fa hoe nahareo: Aia ty anjomba’ i roandriañey? Aia ty kivoho, ty fimoneña’ o lo-tserekeo?
29 Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
Mboe tsy nañontanea’ areo hao o mpañaveloo, tsy apota’ areo hao o talili’ iareoo?
30 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
te arovañe ho an-tsan-kankàñe i tsereheñey, ho kozozoteñe mb’eo añ’androm-piforoforoañe.
31 Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
Ia ty hiatreatre aze ty amo lala’eo, ia ty hañondrok’ ama’e o nanoe’eo?
32 Али се износи у гробље и остаје у гомили.
Ie takoneñe mb’an-kibory mb’eo, vaho ambenañe i lona’ey.
33 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
Mamy ama’e o vongan-tane am-bavataneo; vaho fonga hañorik’ aze ondatio, ie mitozantozañe ka ty niaolo.
34 Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
Aia arè ty añohòa’ areo amañ’entan-kòake, le o hatoi’ areoo, manao hakalitahañe avao.

< Књига о Јову 21 >