Књига о Јову 21
1 А Јов одговори и рече:
Dia namaly Joba ka nanao hoe:
2 Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
Mihainoa dia mihainoa ny teniko, Ary aoka izany no ho fampiononanareo ahy.
3 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
Mandefera amiko ianareo, fa mba hiteny kosa aho izao; Ary rehefa tapitra ny teniko, dia mandatsalatsà ihany indray ianareo.
4 Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
Raha ny amiko, moa ny ataon’ ny olona va no itarainako? Ary raha izany, nahoana no hahalefitra ny fanahiko?
5 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
Jereo aho, dia aoka ho talanjona ianareo, ary mitampena vava.
6 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
Eny, raha mahatsiaro izany aho, dia raiki-tahotra, sady toran-kovitra ny tenako:
7 Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
Nahoana no velona ny ratsy fanahy ka sady tratrantitra no be hery?
8 Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
Ny zanany koa mitomoetra tsara eo anatrehany, ary ny zafiny eo anoloany.
9 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
Ny ankohonany miadana ka tsy manan-tahotra, ary ny tsorakazon’ Andriamanitra tsy mamely azy.
10 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
Ny ombilahiny mampiteraka ka mahavanona; Ny ombivaviny miteraka ka tsy mamotsotra.
11 Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
Mamoaka ny zanany madinika toy ny ondry aman’ osy izy, ka mikoriana ny zanany.
12 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Mihoby mitondra ampongatapaka sy lokanga izy ary mifaly amin’ ny feon-tsodina.
Mandany ny androny amin’ ny fahafinaretana izy; Amin’ ny indray mipi-maso monja no idinany any amin’ ny fiainan-tsi-hita. (Sheol h7585)
14 А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
Kanefa anie ireo no manao amin’ Andriamanitra hoe: Mialà aminay! Fa tsy mba irinay ny hahalala ny lalanao.
15 Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
Zinona izay Tsitoha, no hotompoinay? Ary inona no soa ho azonay, raha mivavaka aminy?
16 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
Indro, tsy avy amin’ ny tenany ihany ny fahafinaretany! Ho lavitra ahy anie ny fisainan’ ny ratsy fanahy!
17 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
Indraindray foana no mba maty ny jiron’ ny ratsy fanahy, sy tonga ny loza manjo azy. Ary amelaran’ Andriamanitra fandrika ireny noho ny fahatezerany,
18 Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
Ka tonga tahaka ny mololo voatetika indaosin’ ny rivotra izy sy tahaka ny akofa entin’ ny tafio-drivotra.
19 Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
Andriamanitra, hoy ianareo, mbola hampijaly ny zanany noho ny helodrainy! Tsia; fa ny tenan’ ireny ihany no aoka hovaliany, mba hahalalany.
20 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
Aoka ny masony ihany no hahita ny loza manjo azy, ary aoka ny tenany ihany no hisotro ny fahatezeran’ ny Tsitoha.
21 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
Fa mampaninona azy moa ny amin’ ny taranany mandimby azy, raha tapaka ny isan’ ny androny?
22 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
Moa Andriamanitra va no hampianarim-pahalalana, nefa Izy no mitsara ny any an-danitra aza?
23 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
Maty ny anankiray, raha tsy mbola mihena ny fahatanjahany, sady miadana tokoa ka tsy manana ahiahy;
24 Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
Feno ronono ny fitoeran-drononony, ary vonton-tsoka ny taolany.
25 А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
Ary ny anankiray maty amin’ ny fahorian’ ny fanahiny kosa ka tsy mba nanandrana soa akory.
26 Обојица леже у праху, и црви их покривају.
Samy mandry ao amin’ ny vovoka izy roa tonta, ka feno olitra ny tenany.
27 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
Indro, fantatro ny hevitrareo sy ny saim-petsy amelezanareo ahy;
28 Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
Fa hoy ianareo: Aiza ny tranon’ ny mpitohatoha? Ary aiza ny lay fitoeran’ ny ratsy fanahy?
29 Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
Kanefa tsy mba nanontany tamin’ ny mpandeha amin’ ny tany lavitra va ianareo? Ary tsy heverinareo va ny zava-mahagaga, ambaran’ Ireo hoe:
30 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
Amin’ ny andro hahitan-doza dia voaaro ihany ny ratsy fanahy, ary amin’ ny andro fahatezerana dia enti-miala izy?
31 Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
Iza no hanambara ny lalany eo anatrehany? Ary raha misy zavatra nataony, iza no sahy hamaly azy?
32 Али се износи у гробље и остаје у гомили.
Ary ho entina ho eny an-tany fandevonana izy ka mbola hitazana ao am-pasana;
33 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
Ho mamy aminy ny bainga any an-dohasaha, ary ny olona rehetra hanaraka azy, toy ny nandehanan’ ny maro tany alohany.
34 Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
Endrey! ity ianareo mba mampionona ahy foana! Ary ny famalianareo anefa, raha voasana tsara, dia lainga ihany!
