< Књига о Јову 21 >
respondens autem Iob dixit
2 Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
audite quaeso sermones meos et agetis paenitentiam
3 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
sustinete me ut et ego loquar et post mea si videbitur verba ridete
4 Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
numquid contra hominem disputatio mea est ut merito non debeam contristari
5 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
adtendite me et obstupescite et superponite digitum ori vestro
6 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
et ego quando recordatus fuero pertimesco et concutit carnem meam tremor
7 Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
quare ergo impii vivunt sublevati sunt confortatique divitiis
8 Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
semen eorum permanet coram eis propinquorum turba et nepotum in conspectu eorum
9 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
domus eorum securae sunt et pacatae et non est virga Dei super illos
10 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
bos eorum concepit et non abortit vacca peperit et non est privata fetu suo
11 Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
egrediuntur quasi greges parvuli eorum et infantes eorum exultant lusibus
12 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
tenent tympanum et citharam et gaudent ad sonitum organi
13 Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol )
ducunt in bonis dies suos et in puncto ad inferna descendunt (Sheol )
14 А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
qui dixerunt Deo recede a nobis et scientiam viarum tuarum nolumus
15 Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
quid est Omnipotens ut serviamus ei et quid nobis prodest si oraverimus illum
16 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
verumtamen quia non sunt in manu eorum bona sua consilium impiorum longe sit a me
17 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
quotiens lucerna impiorum extinguetur et superveniet eis inundatio et dolores dividet furoris sui
18 Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
erunt sicut paleae ante faciem venti et sicut favilla quam turbo dispergit
19 Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
Deus servabit filiis illius dolorem patris et cum reddiderit tunc sciet
20 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
videbunt oculi eius interfectionem suam et de furore Omnipotentis bibet
21 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
quid enim ad eum pertinet de domo sua post se et si numerus mensuum eius dimidietur
22 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
numquid Deum quispiam docebit scientiam qui excelsos iudicat
23 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
iste moritur robustus et sanus dives et felix
24 Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
viscera eius plena sunt adipe et medullis ossa illius inrigantur
25 А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
alius vero moritur in amaritudine animae absque ullis opibus
26 Обојица леже у праху, и црви их покривају.
et tamen simul in pulverem dormient et vermes operient eos
27 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
certe novi cogitationes vestras et sententias contra me iniquas
28 Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
dicitis enim ubi est domus principis et ubi tabernacula impiorum
29 Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
interrogate quemlibet de viatoribus et haec eadem eum intellegere cognoscetis
30 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
quia in diem perditionis servabitur malus et ad diem furoris ducitur
31 Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
quis arguet coram eo viam eius et quae fecit quis reddet illi
32 Али се износи у гробље и остаје у гомили.
ipse ad sepulchra ducetur et in congerie mortuorum vigilabit
33 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
dulcis fuit glareis Cocyti et post se omnem hominem trahet et ante se innumerabiles
34 Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
quomodo igitur consolamini me frustra cum responsio vestra repugnare ostensa sit veritati