Књига о Јову 21
1 А Јов одговори и рече:
Respondens autem Job, dixit:
2 Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
Audite, quæso, sermones meos, et agite pœnitentiam.
3 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
Sustinete me, et ego loquar: et post mea, si videbitur, verba, ridete.
4 Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
Numquid contra hominem disputatio mea est, ut merito non debeam contristari?
5 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
Attendite me et obstupescite, et superponite digitum ori vestro.
6 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
Et ego, quando recordatus fuero, pertimesco, et concutit carnem meam tremor.
7 Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
Quare ergo impii vivunt, sublevati sunt, confortatique divitiis?
8 Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
Semen eorum permanet coram eis: propinquorum turba et nepotum in conspectu eorum.
9 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
Domus eorum securæ sunt et pacatæ, et non est virga Dei super illos.
10 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
Bos eorum concepit, et non abortivit: vacca peperit, et non est privata fœtu suo.
11 Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
Egrediuntur quasi greges parvuli eorum, et infantes eorum exultant lusibus.
12 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Tenent tympanum et citharam, et gaudent ad sonitum organi.
Ducunt in bonis dies suos, et in puncto ad inferna descendunt. (Sheol h7585)
14 А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
Qui dixerunt Deo: Recede a nobis, et scientiam viarum tuarum nolumus.
15 Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
Quis est Omnipotens, ut serviamus ei? et quid nobis prodest si oraverimus illum?
16 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
Verumtamen quia non sunt in manu eorum bona sua, consilium impiorum longe sit a me.
17 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
Quoties lucerna impiorum extinguetur, et superveniet eis inundatio, et dolores dividet furoris sui?
18 Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
Erunt sicut paleæ ante faciem venti, et sicut favilla quam turbo dispergit.
19 Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
Deus servabit filiis illius dolorem patris, et cum reddiderit, tunc sciet.
20 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
Videbunt oculi ejus interfectionem suam, et de furore Omnipotentis bibet.
21 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
Quid enim ad eum pertinet de domo sua post se, et si numerus mensium ejus dimidietur?
22 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
Numquid Deus docebit quispiam scientiam, qui excelsos judicat?
23 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
Iste moritur robustus et sanus, dives et felix:
24 Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
viscera ejus plena sunt adipe, et medullis ossa illius irrigantur:
25 А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
alius vero moritur in amaritudine animæ absque ullis opibus:
26 Обојица леже у праху, и црви их покривају.
et tamen simul in pulvere dormient, et vermes operient eos.
27 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
Certe novi cogitationes vestras, et sententias contra me iniquas.
28 Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
Dicitis enim: Ubi est domus principis? et ubi tabernacula impiorum?
29 Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
Interrogate quemlibet de viatoribus, et hæc eadem illum intelligere cognoscetis:
30 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
quia in diem perditionis servatur malus, et ad diem furoris ducetur.
31 Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
Quis arguet coram eo viam ejus? et quæ fecit, quis reddet illi?
32 Али се износи у гробље и остаје у гомили.
Ipse ad sepulchra ducetur, et in congerie mortuorum vigilabit.
33 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
Dulcis fuit glareis Cocyti, et post se omnem hominem trahet, et ante se innumerabiles.
34 Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
Quomodo igitur consolamini me frustra, cum responsio vestra repugnare ostensa sit veritati?
