Књига о Јову 21

1 А Јов одговори и рече:

2 Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.

3 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.

4 Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

5 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.

6 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.

7 Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?

8 Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.

9 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.

10 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.

11 Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.

12 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.

13 Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)

14 А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.

15 Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?

16 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.

17 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?

18 Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?

19 Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?

20 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?

21 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?

22 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?

23 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.

24 Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.

25 А други умире ојађене душе, који није уживао добра.

26 Обојица леже у праху, и црви их покривају.

27 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.

28 Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?

29 Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,

30 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.

31 Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?

32 Али се износи у гробље и остаје у гомили.

33 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.

34 Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?