Књига о Јову 21
1 А Јов одговори и рече:
But Job answered and said,
2 Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
Hear diligently my speech, and let this be your consolations.
3 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
Suffer me that I may speak; and after I have spoken, mock on.
4 Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
As for me, [is] my complaint to man? and if [it were so], why should not my spirit be troubled?
5 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
Mark me, and be astonished, and lay [your] hand upon [your] mouth.
6 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
Even when I remember I am afraid, and trembling taketh hold on my flesh.
7 Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
Why do the wicked live, become old, and, are mighty in power?
8 Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
Their seed is established in their sight with them, and their offspring before their eyes.
9 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
Their houses [are] safe from fear, neither [is] the rod of God upon them.
10 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
Their bull gendereth, and faileth not; their cow calveth, and casteth not her calf.
11 Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
They send forth their little ones like a flock, and their children dance.
12 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
They take the timbrel and harp, and rejoice at the sound of the organ.
They spend their days in wealth, and in a moment go down to the grave. (Sheol h7585)
14 А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
Therefore they say to God, Depart from us; for we desire not the knowledge of thy ways.
15 Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
What [is] the Almighty, that we should serve him? and what profit should we have, if we pray to him?
16 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
Lo, their good [is] not in their hand: the counsel of the wicked is far from me.
17 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
How oft is the candle of the wicked put out? and [how oft] cometh their destruction upon them? [God] distributeth sorrows in his anger.
18 Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
They are as stubble before the wind, and as chaff that the storm carrieth away.
19 Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
God layeth up his iniquity for his children: he rewardeth him, and he shall know [it].
20 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
His eyes shall see his destruction, and he shall drink of the wrath of the Almighty.
21 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
For what pleasure [hath] he in his house after him, when the number of his months is cut off in the midst?
22 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
Shall [any] teach God knowledge? seeing he judgeth those that are high.
23 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
One dieth in his full strength, being wholly at ease and quiet.
24 Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
His breasts are full of milk, and his bones are moistened with marrow.
25 А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
And another dieth in the bitterness of his soul, and never eateth with pleasure.
26 Обојица леже у праху, и црви их покривају.
They shall lie down alike in the dust, and the worms shall cover them.
27 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
Behold, I know your thoughts, and the devices [which] ye wrongfully imagine against me.
28 Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
For ye say, Where [is] the house of the prince? and where [are] the dwelling places of the wicked?
29 Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
Have ye not asked them that go by the way? and do ye not know their tokens,
30 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
That the wicked is reserved to the day of destruction? they will be brought forth to the day of wrath.
31 Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
Who shall declare his way to his face? and who shall repay him [what] he hath done?
32 Али се износи у гробље и остаје у гомили.
Yet he shall be brought to the grave, and shall remain in the tomb.
33 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
The clods of the valley will be sweet to him, and every man will draw after him, as [there are] innumerable before him.
34 Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
How then comfort ye me in vain, seeing in your answers there remaineth falsehood?
