Књига о Јову 21
1 А Јов одговори и рече:
But Job answered and said:
2 Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
Hear attentively my words, And let this be your consolation.
3 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
Bear with me, that I may speak; And after I have spoken, mock on!
4 Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
Is my complaint concerning man? Why then should I not be angry?
5 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
Look upon me, and be astonished, And lay your hand upon your mouth!
6 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
When I think of it, I am confounded; Trembling taketh hold of my flesh.
7 Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
Why is it that the wicked live, Grow old, yea, become mighty in substance?
8 Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
Their children are established in their sight with them, And their offspring before their eyes.
9 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
Their houses are in peace, without fear, And the rod of God cometh not upon them.
10 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
Their bull gendereth, and faileth not; Their cow calveth, and casteth not her calf.
11 Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
They send forth their little ones like a flock, And their children dance.
12 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
They sing to the timbrel and harp, And rejoice at the sound of the pipe.
They spend their days in prosperity, And in a moment go down to the under-world. (Sheol h7585)
14 А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
And yet they say unto God, “Depart from us! We desire not the knowledge of thy ways!
15 Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
Who is the Almighty, that we should serve him? And what will it profit us, if we pray to him?”
16 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
[[Ye say, ]] “Lo! their prosperity is not secure in their hands! Far from me be the conduct of the wicked!”
17 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
How often is it, that the lamp of the wicked is put out? And that destruction cometh upon them, And that He dispenseth to them tribulations in his anger?
18 Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
How often are they as stubble before the wind, Or as chaff, which the whirlwind carrieth away?
19 Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
“But” [[say ye]] “God layeth up his iniquity for his children.” Let him requite the offender, and let him feel it!
20 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
Let his own eyes see his destruction, And let him drink of the wrath of the Almighty!
21 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
For what concern hath he for his household after him, When the number of his own months is completed?
22 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
Who then shall impart knowledge to God, —To him that judgeth the highest?
23 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
One dieth in the fulness of his prosperity, Being wholly at ease and quiet;
24 Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
His sides are full of fat, And his bones moist with marrow.
25 А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
Another dieth in bitterness of soul, And hath not tasted pleasure.
26 Обојица леже у праху, и црви их покривају.
Alike they lie down in the dust, And the worms cover them.
27 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
Behold, I know your thoughts, And the devices by which ye wrong me.
28 Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
For ye say, “Where is the house of the oppressor, And where the dwelling-places of the wicked?”
29 Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
Have ye never inquired of travellers, And do ye not know their tokens,
30 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
That the wicked is spared in the day of destruction, And that he is borne to his grave in the day of wrath?
31 Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
Who will charge him with his conduct to his face, And who will requite him for the evil he hath done?
32 Али се износи у гробље и остаје у гомили.
Even this man is borne with honor to the grave; Yea, he watcheth over his tomb.
33 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
Sweet to him are the sods of the valley: And all men move after him, As multitudes without number before him.
34 Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
Why then do ye offer your vain consolations? Your answers continue false.
