Књига о Јову 21
1 А Јов одговори и рече:
Then Job answered, and said:
2 Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
Hear, I beseech you, my words, and do penance.
3 Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
Suffer me, and I will speak, and after, if you please, laugh at my words.
4 Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
Is my debate against man, that I should not have just reason to be troubled?
5 Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
Hearken to me and be astonished, and lay your finger on your mouth.
6 Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
As for me, when I remember, I am afraid, and trembling taketh hold on my flesh.
7 Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
Why then do the wicked live, are they advanced, and strengthened with riches?
8 Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
Their seed continueth before them, a multitude of kinsmen, and of children’s children in their sight.
9 Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
Their houses are secure and peaceable, and the rod of God is not upon them.
10 Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
Their cattle have conceived, and failed not: their cow has calved, and is not deprived of her fruit.
11 Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
Their little ones go out like a flock, and their children dance and play.
12 Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
They take the timbrel, and the harp, and rejoice at the sound of the organ.
They spend their days in wealth, and in a moment they go down to hell. (Sheol h7585)
14 А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
Who have said to God: Depart from us, we desire not the knowledge of thy ways.
15 Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
Who is the Almighty, that we should serve him? and what doth it profit us if we pray to him?
16 Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
Yet because their good things are not in their hand, may the counsel of the wicked be far from me.
17 Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
How often shall the lamp of the wicked be put out, and a deluge come upon them, and he shall distribute the sorrows of his wrath?
18 Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
They shall be as chaff before the face of the wind, and as ashes which the whirlwind scattereth.
19 Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
God shall lay up the sorrow of the father for his children: and when he shall repay, then shall he know.
20 Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
His eyes shall see his own destruction, and he shall drink of the wrath of the Almighty.
21 Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
For what is it to him what befalleth his house after him: and if the number of his months be diminished by one half?
22 Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
Shall any one teach God knowledge, who judgeth those that are high?
23 Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
One man dieth strong, and hale, rich and happy.
24 Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
His bowels are full of fat, and his bones are moistened with marrow.
25 А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
But another dieth in bitterness of soul without any riches:
26 Обојица леже у праху, и црви их покривају.
And yet they shall sleep together in the dust, and worms shall cover them.
27 Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
Surely I know your thoughts, and your unjust judgments against me.
28 Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
For you say: Where is the house of the prince? and where are the dwelling places of the wicked?
29 Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
Ask any one of them that go by the way, and you shall perceive that he knoweth these same things.
30 Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
Because the wicked man is reserved to the day of destruction, and he shall be brought to the day of wrath.
31 Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
Who shall reprove his way to his face? and who shall repay him what he hath done?
32 Али се износи у гробље и остаје у гомили.
He shall be brought to the graves, and shall watch in the heap of the dead.
33 Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
He hath been acceptable to the gravel of Cocytus, and he shall draw every man after him, and there are innumerable before him.
34 Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
How then do ye comfort me in vain, whereas your answer is shewn to be repugnant to truth?
